izabrana dela

izabrana dela

петак, 12. август 2016.

Izašla je HLADNA RUKA U MOJOJ!

  
            Sa velikim zadovoljstvom, radošću i ponosom mogu da obznanim da je prva ovogodišnja knjiga u ediciji „Poetika strave”, posvećenoj vrhunskim predstavnicima klasičnog i modernog horora, zbirka priča HLADNA RUKA U MOJOJ Roberta Ejkmana, pre nekoliko dana izašla iz štampe!
            Većina pretplatnika bi trebalo da je već dobila svoje primerke, a ako neko još nije, budite uvereni da je knjiga na putu i da će vam je poštar uručiti ovih dana.
            Ponoviću i ovom prilikom ono što zaista smatram – da je Ejkman, zajedno sa Ligotijem, najznačajniji pisac stravične književnosti od Lavkrafta do danas. Zbog toga, zajedno sa Orfelinom planiramo da objavimo još nekoliko njegovih knjiga – naravno, pod uslovom da ovdašnja čitalačka publika pozitivno reaguje na njegov nekonvencionalan, nadasve zreo,  horor za odrasle kakav je oličen u prvoj zbirci koju smo odabrali za njegovo premijerno predstavljanje našim čitaocima.
            Dakle, ako želite da na konkretan način podržite akciju OO (Ognjanović + Orfelin) koja se sastoji u stručnom, kvalitetnom, prefinjenom, profesionalnom kritičkom i estetskom plasmanu vrhunskih izdanaka horor književnosti kod nas – kupujte ove knjige od Orfelina, od mene, u knjižarama, gde god ih vidite (a ima ih u skoro svim većim knjižarama u zemlji) – i, naravno, poklanjajte ih drugima, širite kult, preporučujte, šerujte, lajkujte, tvitujte...
            Knjiga ima 334 strane, tvrdi povez, šivena, mat plastifikacija; zlaćani forzec, ilustrovane pregradne strane ispred priča; bočne strane poprskane sivkasto-sedefastom bojom (stručni naziv: light light dark!); odličan prevod (Sava Kuzmanović), pažljivo pregledan (dr D. O.); opširan pogovor i iscrpna biografija autora.
            I sve to za manje od 10 E!
            Kod sebe imam 10-ak primeraka za one koji žele knjigu direktno od mene; javite se što pre.
            Moje fotke su možda malo mutne, ali knjiga je odštampano oštro, jasno i lepo - kako ste već navikli od Orfelina!

            A sad, evo, ekskluzivno za ovaj blog, početka mog opširnog pogovora ovoj knjizi.

 Robert Ejkman:  
 Tužne, uklete duše 

„Priča o duhovima se, poput poezije, bavi iskustvom iza iskustva; iza gotovo svakog iskustva... Priče o duhovima treba da budu priče koje se ne bave pojavnošću i doslednošću već duhom koji je iza pojavnosti, prazninom iza lica reda.“
- Robert Ejkman-


Robert Ejkman je najbolji pisac strave za kojeg nikada niste čuli.
Njegove vrhunske priče bolje su od skoro svega drugog u modernom hororu; njegov prosečan, uobičajen nivo nedostižan je većini savremenih pisaca strave; čak i njegove slabije priče (malobrojne) rado bi u svom opusu video svaki pisac ovog žanra sa iole izgrađenim ukusom i ambicijom.
A opet, u najčitanijem i najuticajnijem savremenom esejističkom napisu o novijoj horor prozi, u knjizi Danse Macabre Stivena Kinga (Stephen King, 1982), Ejkmanovo ime pominje se samo jedan jedini put, uzgred, u nabrajanju novijih engleskih pisaca. U najuticajnijoj modernoj studiji gotske proze, u Književnosti strave Dejvida Pantera (The Literature of Terror, David Punter, 1980) iscrpno se, u zasebnom poglavlju, govori o dvojici autora koji se smatraju Ejkmanovim prethodnicima – Henriju Džejmsu i Volteru de la Meru (Henry James, Walter de la Mare) – ali ne i o njihovom velikom nasledniku. Njega nema ni u dva poglavlja dodata kasnijem izdanju (1996), naslovljena „Moderne percepcije varvarskog“ i „Savremeni gotski preobražaji“, iako bi Ejkmanov opus sasvim prikladno mogao biti opisan kroz oba ova naslova.
Ovaj pisac, očito, nije dovoljno moderan a još manje je savremen i za brojne druge novije studije i antologije radova na temu horor književnosti, u kojima se ili pominje usput, ili se ne nalazi uopšte; jedan od novijih takvih primera je, recimo, zbornik radova The Cambridge Companion to the Modern Gothic priređivača Džerolda Hogla (Jerrold Hoggle, 2015).
Do dana današnjeg, 35 godina od njegove smrti, o Ejkmanu nije napisana nijedna knjiška studija niti mu je posvećen zbornik radova, iako su ih znatno manje vredni pisci dobijali; najbliže što se prišlo tome su tri skromne, neugledne knjižice koje sve zajedno jedva dosežu obim od 200 strana, a sve tri je izbacio isti mali izdavač, „Gothic Press“ iz Baton Ruža (Baton Rouge), u premalom tiražu, s previsokim cenama i sa osrednjim sadržajem: Robert Aickman: An Introduction (Gary William Crawford, 2003; 76 strana), Akin to Poetry:  Observations on Some Strange Tales of Robert Aickman (Philip Challinor, 2010; 80 strana) i zbirčica od tri kratka eseja Insufficient Answers: Essays on Robert Aickman (Gary William Crawford, ed., 2012; 52 strane).
Čak i onde gde se Ejkman obrađuje detaljnije, kao u zbirci eseja S. T. Džošija, Moderna priča strave (S. T. Joshi, The Modern Weird Tale, 2001), očigledna je zbunjenost, skoro frustracija kritičara koji nije načisto oko toga šta da radi s ovim autorom. S jedne strane, ne može mu poreći vrhunski spisateljski dar, pa priznaje: „(...) njegova književna nadarenost bila je od izuzetno visoke sorte. Njegov prozni stil – fleksibilan, urban, sofisticiran, suzdržan, a opet sposoban za iznenađujuće snažne emotivne učinke – nikada ne posustaje od početka do kraja njegovog opusa.“ S druge strane, svrha u koju je taj dar upošljen kao da mu izmiče: „On nikada nije olakšavao posao svojim čitaocima... Simbolizam u Ejkmanovim pričama povremeno je toliko opskuran i, verujem, toliko povezan sa ličnim simbolima da je to za njega nosilo određeno značenje ali možda nije bio sasvim uspešan u njegovom prenošenju drugima, tako da čitalac ne može a da se ne oseti nezadovoljnim i, stoga, da ne upije te 'nagoveštaje'... Čini se da je verovao da je puko stvaranje ugođaja neobjašnjivog sasvim dostatna svrha pisanja strave.“ Džoši, u stalnoj potrazi za filozofijom, srećan je kada je jasno ekspliciranu nađe kod Makena, Blekvuda ili Lavkrafta, ali diže ruke u spoju očajanja i predaje onda kada dođe do Ejkmana: „Jedina filozofija koju mogu da detektujem u gomili Ejkmanove proze jeste ideja da je svet malo čudniji nego što se čini.“
U čemu je, onda, razlog Ejkmanove skrajnutosti i relativne opskurnosti s jedne, i jezive neshvaćenosti, s druge strane? Koreni i jednog i drugog počivaju u srži njegove poetike, koja se nipošto ne može svesti na banalno očuđavanje postojećeg kako to Džoši implicira; ona se nalazi u dubini u koju ćemo sada zajedno zaroniti. Uhvatite čvrsto moju hladnu ruku...



Što se tiče ovogodišnjeg plana edicije „Poetika strave”, podsećam, on glasi:
1. HLADNA RUKA U MOJOJ - Robert Ejkman (avgust)
2. UKLETA KUĆA NA BRDU – Širli Džekson (septembar)
3. KARMILA i druge priče strave – Šeridan Le Fanu (oktobar)

Uskoro očekujte raspisivanje pretplate za UKLETU KUĆA NA BRDU (nećete verovati kako spektakularno genijalnu koricu imamo za tu knjigu! Jedva čekam finalnu verziju koju mogu s vama da podelim!), a do Sajma knjiga, najkasnije, izlaze i najbolje priče strave Le Fanua!

Stay tuned!