субота, 14. јун 2014.

BELLE ÉPOQUE (aka Poslednji valcer u Sarajevu, 1992-2007)

(*)
1-

pogledah pre nekoliko godina na niškim 'filmskim susretima' BEL EPOK. sort of. auh! pa ono je NESNOSNO arhaična i negledljiva tvorevina! a šta si pa očekivo, upitaće neko s pravom. pa, očekivo sam jedva-podnošljiv arhaičan i uninvolving kvazi-film. mislio sam da će nešto što ima muda da se nazove BEL EPOK da barem pruži neku raskoš, eye candy, production values koji su nam danas, kao, nedostižni. patka!
taj 'kabare' izgleda kao neka jadna školska predstava, i isto toliko je 'erotično-lascivan'!   da i ne pominjem UŽASNU 'muziku' arsena dedića koga zbog ovoga treba streljati (nakon što ga čopor divljih svinja brutalno siluje). ljudi su izlazili sa projekcije left & right, i to najčešće tokom tih 'muzičkih tačaka' koje - oh, tako avangardno - služe da dodatno objasne kolorit i značenje i teme i ideje filma!
možda su me ovi južni korejci razmazili, ali meni je SVAKI njihov film - bel epok! njima čak i neke umjetnički sasvim jadne tvorevine, poput recimo GHOST THEATRE, izgledaju FASCINANTNO. naš BEL EPOK izgleda kao malkice raskošniji američki made for TV film iz ranih 70ih. jebote, ova papazjanija je uslikana nekom banalnom, jadnom, nekoloritnom fotografijom koja, da se ublaži još za 2 nijanse, i ispašće jebena SEPIJA!
davor janjić igra glavnog junaka koji je nešto između mrtvog puvala i klinički retardiranog kretena. a on je još kao pionir bosanske kinematografije! sad su mi mnoge stvari o toj 'kinematografiji' jasnije! mislim, 2,5 sata ove nesuvislosti je zaista previše! počeo sam da se meškoljim na NESNOSNO neudobnim sedištima na niškoj letnjoj pozornici već posle pola sata; oko sat vremena u filmu - kad još uvek nije bilo diferencirano KO je taj gl. junak uopšte (u smislu, what makes him tick) rekoh sebi: I'm outta here; ali iz pukog mazohizma reših da ostanem još pola sata. kad ni posle sat i po 'filma' ovo nije deliverovalo NI NA KOM NIVOU ('ideje' su smešne; vizuelnost je jadna i sirotinjska, sve u srednjim i krupnim planovima; 'bal' izgleda kao neki vatrogasni bal u prćilovačkom domu kulture; erot'ke ni za lek, par jedva otkrivenih sisića u mraku, sa nevidljivim licem vlasnice, na 3 sekunde, i to je sve; i stoga, kad u 90om minutu shvatih da ove idiotarije ima još SAT VREMENA do kraha, ja rekoh: SCREW YOU, GUYS, I'M GOING HOME!
zaboravih da pomenem da je saučesnik na scenariju bio NEBOJŠA PAJKIĆ, poznatiji kao suprug isidore bjelice i nekadašnji 'žanrovac'. eh, ubi sunt etc.?
a da ne ispadne da sam skroz negativan prema filmu koji mi je u nepovrat odneo 90 minuta života ne pruživši mi NIŠTA zauzvrat (hej, najuzbudljiviji deo filma je bio kada je odjednom, niotkuda, iznad naših glava prozviždao mega putnički avion u uber-niskom letu, teško da je bio više od 100-ak metara iznad naših glava! kako su samo ljudi oživeli, kako se začuo žamor… ostatak filma publika je više TRPELA nego što je gledala; potpuno mrtvosana, hladno je primala i pokušaje humora, i erotike, i muzike, i angažmana, i 'poruke'… nisam znao da KRCATA pozornica, bar 4000 duša, može da bude TOLIKO nema, toliko HLADNA… a tko bi im pak zamjerio?) – dakle, da navedem JEDNU polu-pozitivnu stvar vezanu za ovaj film: radmila živković bambić je ODLIČNA kao kurveštija. istina, u njenom slučaju to baš i nije neka glumačka TRANSFORMACIJA… ali svejedno, moram priznati da sam u jednom trenu bio zadivljen njenom SVETSKOM pojavom i harizmom, i pomislio kako bi bilo sjajno videti je, recimo, u nekom bertolučijevom filmu!
           
lažu novine (jer to im je poso): "Uprkos tome što je film snimljen pre sedamnaest godina, publika ga je prihvatila kao da je "od juče", a i sam reditelj Nikola Stojanović rekao je da "niko ne primećuje da je film zastareo"." ja kažem – KOJEŠTA! ovo je zastarelo na svakom pojmljivom nivou, od zamisli do realizacije, relikt nevredan čak ni muzejske prašine… i mog daljeg bavljenja njime.