петак, 9. мај 2014.

MINISTARSTVO SENKI – Zoran Jakšić

  
Ministarstvo senki je pitko, čitko, zabavno, vispreno, duhovito, simpaticinično, odmereno štivo, a mestimični Jakšićev populizam ipak je od respektabilne sorte, jer barem potiče od iskrene zabrinutosti nad ljudskim manama koje beleži u sebi i oko sebe.

Zoran Jakšić je jedna od bolje čuvanih tajni srpske fantastične književnosti. Njegovo ime, svakako, nije tajna za onih nekoliko desetina najvatrenijih poklonika ove vrste literature, ali pogled u autorovu bibliografiju pokazuje da su njegova dosadašnja izdanja gotovo u potpunosti bila vezana za male, žanrovski orijentisane izdavače, sa slabom distribucijom i još slabijim marketingom. Ako ste baš zagriženi fan fantastike, dela Zorana Jakšića verovatno su našla svoj put do vas. Ali ako niste, u knjižarama teško da ste ih mogli zapaziti.

To je velika šteta jer, kako to ova zbirka najbolje pokazuje, Jakšić ima potencijale da zaseni čak i neke svoje znatno slavnije i u javnosti prisutnije kolege po žanru, odnosno, po umeću prevazilaženja žanra i dosezanja "lepe književnosti". Priče iz Ministarstva senki (Tardis, Beograd, 2008.) prirodno se nastavljaju na one iz prethodne zbirke, Nikadorski hodočasnik (Znak Sagite, 1992), iz koje se nekoliko njih ponavlja, pri tom otkrivajući čitaocu unikatno kompaktan, dosledno izgrađen te tematski, stilski i kvalitativno ujednačen opus. Radi se o pisanju bliskom slipstreamu, odnosno fantastici (post)modernijeg, začudnog, često i alegorijskog tipa.


Potonji kvalitet se, međutim, javlja kao mač sa dve oštrice, i neke od slabijih priča svodi na jedva prikrivene političke i uopšteno-satiričke alegorije. Ipak, one najbolje uspevaju da se otrgnu jednoznačnog čitanja "sa ključem" i uspnu se u rang naprosto – dobrih priča.
           
U vrhunce ove zbirke spadaju sledeće: "Prvih stotinu razloga za ukidanje pesme", lucidno-cinična storija o ljudima koji su, zbog preterane zaokupljenosti prošlošću, na izvestan način prodali sopstvenu budućnost; "Neke posledice anđeoskog ponašanja" govore o godišnjem sajmu crnih magova i vračara i njihovom takmičenju za najgori urok: iako pobednička kletva zapravo ilustruje jedno opšte mesto, do nje se dolazi na vanredno duhovit način, s posebno surovim seciranjem sklonosti ovdašnjeg sveta ka zlobi i zavisti usmerenim prema najbližima; "Prilog edukaciji karantinskog osoblja" je alegorija o štetnosti demokratije tj. prava i poslednjeg seoskog idiota da veća o uvozu kontingenta smrtonosnih zaraznih bolesti.

Posebno vredi istaći najdužu pripovetku, "Pesma mrtvih proletera", svojevrsnu horor-burlesku o ludnici u kojoj pacijenti bivaju opsednuti dusima komunističkih idola i vođa, od Marksa do neizbežnog druga Tita, i počnu da pripremaju novu revoluciju. Ili "Kupite Kamelot, blistavi Kamelot", efektnu, mada previše prozirnu terigilijamovsku alegoriju o pošasti birokratije.

A tu je i "Tamo gde živi ptica Roh", svojevrsni moralitet o čoveku koji bukvalno dobija svoje parče Raja, i o načinu na koji ga sopstvenim željama na kraju pretvara u Pakao.


Sve u svemu, ovo je pitko, čitko, glatko, zabavno, vispreno, duhovito, simpaticinično, odmereno štivo, a mestimični Jakšićev populizam (kroz jednodimenzionalne alegorije i moralitete) ipak je od respektabilne sorte. Njegov prozelitizam barem deluje kao iskrena zabrinutost nad ljudskim manama koje beleži u sebi i oko sebe. Stil je jednostavan, funkcionalan, dakle, žanrovski u najboljem smislu te reči, s tim što je mestimično ojačan duhovitim igrama reči, aluzijama i privatnim šalama kojima se priče međusobno povezuju u jedan koherentno haotičan svemir (veći deo njih dešava se u varošici Jaukovo, a pošasti i drugi sumnjivi proizvodi obično dolaze "iz prekomorskih radionica Melkiora Složenskog").

Smisao za originalnu frazu, neočekivani detalj i duhoviti paradoks izraziti su kvaliteti, a utemeljenost u srpsko tlo i ovdašnje teme svakako su veliki plus. Ovo je knjiga koja će vas ostaviti gladnim za još, pa zato prikaz završavam pokličem izdavaču Tardisu: "Dajte još Jakšića!"

A još Jakšića imate i na ovom blogu: još pre pet godina sam preporučivao njegov roman SEVERNJAK. Evo tog teksta OVDE.