izabrana dela

izabrana dela

уторак, 17. септембар 2013.

VLADIMIR VELIČKOVIĆ: Gavrani, raspeća i drugi užasi


Od pre 10-ak dana, Nišlije su dobile retku privilegiju da u gradu čiji je naziv zapravo skraćenica od reči NIŠTA pogledaju vrhunsku izložbu umetnika svetskog glasa, Vladimira Veličkovića
Nišlije – i seljani okolnih naseobina, te čitavog regiona, kao i svi ljubitelji likovne umetnosti na proputovanju kroz isti – mogu da vide 24 slike iz ciklusa "Gavrani". Izložba u Nišu, koju čine slike, crteži i kolaži, organizovana je u saradnji sa SANU i biće otvorena do 1. oktobra. Inače, Beograđani su mogli da vide 38 slika iz ovog ciklusa, ali – beggars can't be choosers, budimo srećni da je i ovo i ovoliko došlo u Niš(ta).
O dolasku u ovaj gradić proslavljeni i nagrađivani slikar kaže: "Ipak, iako sam pre Niša izlagao u gradovima poput Užica, Zrenjanina ili Kragujevca, ovo je sigurno najveća izložba koju imam u nekom gradu u Srbiji, posle Beograda. Zato Nišlije ne treba da budu ljubomorne. Ovo je moja prva izložba u Nišu, ali sigurno je i među najboljima koje sam imao u Srbiji. Prostor galerije 'Srbija' je božanstven i sigurno je da je to posle Galerije SANU jedan od najboljih izložbenih prostora u Srbiji."
 Svet Vladimira Veličkovića je svet strave i užasa, svet pakla, mraka i skoro beznađa. Izlaza nema. Ljudi bez glava, bez lica, ili likova deformisanih kao na slikama Frensisa Bejkona. 
Kuke i konopci. Raspeća. Degradacija. Zveri. Psi, pacovi, gavrani. Spaljeni, crni predeli. Zgarišta. Krvavi plamenovi u daljini. Pakleni horizonti pod sivim, tmurnim nebom s koga ništa dobro ne dolazi. Ni zraka sunca. Nigde plavetnila. Olujni oblaci.
 Dželati. "Apokaliptička slika predimenzionirane nečovečnosti" (Oto Bihalji Merin). "Morbidni pejsaži destrukcije" (Đorđe Kadijević). Bol i grč, muka i patnja. 
Golo i nemoćno, obezljuđeno čovekovo meso, svedeno na krvavu raščerečenu polutku, na jedva čovekoliku hrpu plavičasto-sivkaste jedva-organske materije. Naslovi njegovih slika (ne ovih u Nišu): Gonjenje, Trkači, Panika, Mučenje, Agresija, Gubilište, Rađanje, Erekcija, Prepreka, Noć, Atentat, Ambis, Pad, Eksperiment...
            Imajući u vidu ovako profilisan autorski svet, pravo je čudo da Veličkovićevi radovi ne krase korice mnogo više gotsko-fantastično-hororičnih knjiga u ovoj zemlji. Za sada, barem u tom fahu, nalaze se na zbirci Poovih pesama GAVRAN (predvidivo) te na još nekim Poovim izdanjima, i na zbirci Bredberijevih fantahoror priča TETOVIRANI ČOVEK (manje predvidivo).
            Rekao bih da je Veličković za naše slikarstvo nešto kao Đorđe Kadijević za naš film – samo što je Veličković imao znatno uspešniju međunarodnu karijeru. Zamalo vršnjaci (Kadija rođen 1933, Vladimir – 1935), obojica obeležni užasima II svetskog rata u razrušenom, unakaženom i leševima zatrpanom Beogradu, obojica posvećeni likovnoj umetnosti (jedan kao teoretičar, drugi kao praktičar), obojica Jugosloveni u duši ali Srbi na čist, ne-nacionalistički način, obojica vitalni i čak fizički slični, kao da su braća – i, naravno, obojica upadljivo mračnih svetonazora...
            U Nišu se izložba nalazi u galeriji "Srbija", u samom centru (kod Konja...) i traje do 1. oktobra. Galerija je otvorena od 10-20 h, a ulaz je besplatan.
            Svim ljubiteljima ove vrste tematike i ugođaja preporučujem da posete ovu izložbu, a najozbiljnijima i da kupe monografiju o Veličkoviću. Po smiješnoj ceni od samo 400 dinara možete sebe častiti odličnim izdanjem na 150 strana u punom koloru, sa reprodukcijama mnogih radova, kako izloženih ovde, tako i brojnih koji se u Nišu ne mogu videti.
            Monografija sadrži i dva teksta: odličan, uvodni, i znatno duži, Ljubomira Simovića, kao i jedan drugi, slabiji, pisan rogobatnim, skoro nečitljivim praznoslovnim jezikom izvesne tamo neke nikad-čuo drkađonke. Ovaj drugi, srećom, zauzima samo par strana.
            Gavrani me obleću poslednjih dana – da ne kažem meseci – pa je, nažalost, i u tom smislu ova izložba (bila) prikladna...
            Fotke iz galerije "Srbija" načinio je prijatelj i sporadični saradnik bloga, Marijan Cvetanović – copyright The Cult of Ghoul, Inc.