петак, 22. јун 2012.

Negotin Gothic (7): Blederijski vodopad

Intenzivan i bogat beše plan i program za nedelju, 13. maj ove godine. Kao što je već uredno i vrlo slikovito pokazano ovde, tog vetrovitog i blago-oblačnog dana moj drug i negotinski domaćin Siniša provozao me je i provodao do takvih znamenitosti kao što su Uklete kuće nedaleko od Negotina, ALIEN u pećini, Rajska prerast,  Manastir i Kapije Vratne... A na samom kraju, kao kruna te mega-ekskurzije po lepotama Istočne Srbije, došli smo do samog Đerdapa, a tu negde je i Blederijski vodopad kao jedna od divota vrednih gledanja.
Kao i većina drugih mesta koja smo obišli tog dana, i ovo je izolovano od rulje, galame, turista i "civilizacije". Umesto asfalta tu je samo izlokani drum. Na jednom mestu, zbog sumnjivih džombi i prevelike bare posred puta, morali smo da ostavimo auto na obližnjem odmorištu (livada sa nekoliko klupa pod drvetom) i da nastavimo peške oko kilometar ili nešto jače. Kao i u svakom pravom gothic-horroru, prelazak preko trošnog mosta je sine qua non!
Tabla nadomak vodopada, kao i nekoliko kućeraka malo podalje, bili su jedini ljudski tragovi i pokazatelji da ovo mesto nije baš sasvim zapušteno. Nevezane džukele iz jedne od tih kuća mahnito su lajale i pokazivale znake da bi nam rado prišle i objasnile čija je ovo teritorija ali, srećom, njihove gazde behu tu da podviknu na njih i spreče krvopoliće.

Blizu vodopada naiđosmo na mesto uređeno tako da se oko sklepanog stočića na klupicama može smestiti dovoljno osoba za partiju pokera, ili za skromniji roštilj, sudeći po gorioniku za te potrebe odmah pored. Tu iskoristih priliku da se pomolim Bogu i zahvalim mu što je, u svojoj nedokučivosti, izabrao da nas danas poštedi kučećih ujeda.
FAUSTOVSKI EKRAN je poziran na nekoliko slikovitih lokacija gde su zemlja i drvo kalcifikovani (?) u zanimljive organsko-kamene tvrdo-cureće oblike.
 
 
 
 Usred bujnog zelenila nalazi se mini-vodopad kao najava onog većeg...
A veći je, zaista, impozantan sa svojih 7 metara.
Nažalost, zbog sivkastog neba najavljeni tirkiz u podnožju vodopada nije bio tirkizan već, pre, maslinasto-zelen.
Odmah kraj vodopada je i ulaz u Fantomovu pećinu – u tradicionalnom obliku lobanje, ili pak nekakvog iskeženog htonskog demona čija razjapljena usta gutaju vodu u neprekidnom padu i slivanju.
Bila je to prilika za neizbežnu kontemplaciju nad maksimom Panta rei. Sve teče, pa tako i baterija Sinišinog fotoaparata.
 Celodnevnim škljocanjem svih ovih grdnih lepota toliko smo je iznurili da je tu kod vodopada definitivno crkla. Zbog toga nema baš toliko raznovrsnih slika zabavnih okamenjenih oblika u okolini, sličnih goreokačenim.
Ipak, patnju zbog toga prvo je isprala kišica koja je ubrzo krenula, a zatim i odličan srneći gulaš koji nas je dočekao po povratku u Negotin u Sinišinoj rodnoj kući. Ta večera, praćena sjajnom domaćom ružicom i zaslađena jagodama sa šlagom, beše sasvim adekvatna kruna ovog bogatog dana.