izabrana dela

izabrana dela

субота, 05. фебруар 2011.

SRPSKI FILM i dalje hara


            tek pre neki dan su mi najzad iz kanade stigli primerci novembarskog RUE MORGUE magazina – prethodni paket se negde zagubio, a onda su božić + NG rastegli slanje novog kontingenta. anyway, sjajno to izgleda, ali tu nema iznenađenja, jer sam PDF verziju video odavno, i kačio smanjenu verziju ovde na blogu.
            međutim, sada ovim povodom hoću da skrenem pažnju na dve stvari vezane za taj temat o srpskom hororu:
            1) pošto je A SERBIAN FILM bio cover story & higlight broja, njime se u uvodniku bavi urednik magazina, dave alexander. on je napisao iznenađujuće pronicljiv uvod u S.FILM koji svojim pametnim insajtom prevazilazi znatno površnije stvari kakve se, recimo, nalaze u FANGORIJI. uostalom, rekao bih da se RM obraća nešto zrelijoj, starijoj i kulturnijoj publici od fangorijanskih (pre)teenova koji traže što krvavije sličice i monstrume i što manje filozofiranja.
            evo šta je dave alexander reko u uvodniku za RUE MORGUE # 106 (klikći za čitku verziju):

            2) zajedno sa novembarskim poslali su mi i januarsko-februarski # 108, u kome se nalazi moj text o MASQUE OF THE RED DEATH. u pismima čitalaca nalaze se dva zanimljiva (pozitivna) reagovanja na srpskohororični temat. evo šta su RM čitaoci rekli – obratite pažnju na ovog koji se žali na cenzurisane bradavice na slici iz PORNO BANDE!

            inače, u RM 106 objavljeno je pismo, ili deo pisma, jednog ko nije uživao u SF-u, ali mrzi me da skeniram celu stranu zbog par rečenica prilično prozaične 'kritike' (u stilu: dokle više šok, šta je bilo sa saspensom, anticipacijom i sl)

            3) u februarskom broju slovenačke filmske revije EKRAN –sa kojom takođe imam odličnu saradnju već nekoliko brojeva unazad - nalazi se poduži text o SRPSKOM FILMU autora Dušana Rebolja. 
to je esej, na tri strane, nego li kritika u klasičnom smislu: koliko sam uspeo da preletim pogledom i da pojmim, SF se dovodi u vezu sa 'vijetnamskim sindromom' u američkom filmu, i sa nekim novijim srpskim filmovima koji oslikavaju poratne traume.
            pored toga, tu je i intervju sa rediteljem, srđanom spasojevićem, koji sam ja radio – takođe na dve strane. 

            4) u petom, prolećnom broju FILAŽA, biće temat posvećen SUBVERZIVNOJ SRBIJI, i u njemu neke zaista ludačke stvari o SRPSKOM FILMU. za sada ne smem da otkrivam detalje, ali samo zbog njih ovaj broj ima jednog dana da se prodaje za fantastične cene na limundu. spremite se da ga sebi nabavite na vreme i po razumnoj ceni. više detalja – do kraja februara.

            5) domaći filmski kritičari presudili su: film godine bio je MONTEVIDEO, a bjela je najbolji reditelj. A SERBIAN FILM se pominje usput, u dodeli nagrade za najbolju scenografiju (za SF i za MONTEVIDEO) – i to je sve. šta reći, a ne pljunuti?

            PS: a evo i trenutka za malo nedužne, opuštene ghoulish razonode.
pitate se kako glasi prosečan komentar prosečnog srpskog idiota koji nema pojma ni o čemu, i ne vidi dalje od sopstvenog nosa, ali nema zazora da svoju napadnu ograničenost izdaje kao merilo sveta i svih stvari u njemu? evo, ovako:

"Ne znam za svet, ali što se Srbije tiče deluje mi da je Srpski film već zaboravljen.
(Lično ne znam nikog ko je gledao SF - jedan moj prijatelj je odustao posle pola sata /nije bio informisan na vreme/, a jedna moja koleginica je odustala posle par scena, a čuo sam za još slučajeva odustajanja)
Dobio je loše kritike, narod o njemu ne priča, izuzev u par reči tipa "kakvi sve ludaci postoje i šta sve snimaju", a što se tiče priče o filmovima iz prošle godine, iz ugla filmskih kvaliteta, totalno ga je "progutala" priča o Montevideo, bog te video, pa i o nekim drugim domaćim filmovima.
Po meni, ovo je totalno poražavajuće za film koji je upravo išao na jeftini šok, privlačenje pažnje i intrigiranje javnosti."

            gornji redovi (nebitnog autora, na ne-više-bitnom forumu) kao da su pisani za neko takmičenje za maximalnu količinu gluposti po cm2 texta. osvrnuću se na njih ne zato što su one po sebi toga vredne, nego zato što su paradigmatične – ovaj nesrećnik, inače šampion u opštim mestima, uspeo je da sažme brojne rasprostranjene mediokritetske primedbe i da pruži njihovu kvintesenciju.
            a)  "Ne znam za svet..." – da, ne znaš za svet, jer za svet i nisi, te zato bolje ćuti.
            b) "Lično ne znam nikog ko je gledao SF..." = to samo svedoči o tome u kakvom se društvu (sebi sličnih) krećeš, i ništa više. "moja komšika radojka je videla pola trejlera na jutjubu i zaključila da je to bolesno... moja strina izašla sa pola filma... moj drugar iz kladionice zaspao na pola filma i kaže da to nije ništa naročito ni šokantno!" WOW! onda mora da film ne valja!
            d) "Dobio je loše kritike..." = gde? od kojih kritičara? a jel dobio možda i neke dobre? od koga?
            e) "narod o njemu ne priča" = KOJI narod? 'narod' s kojim se ti družiš i susrećeš? ili si uradio neko opsežno ispitivanje javnog mnjenja širom srbije?
            f) "totalno ga je 'progutala' priča o Montevideo..." = sjajan populistički 'argument': box office i 'narod' kao merilo kvaliteta! da je ovaj retard egzistirao 1967. verovatno bi se naslađivao time što je kadijin PRAZNIK igrao samo nedelju dana u jednom Bg bioskopu, pre nego što je sklonjen, a par nedelja potom 'narod' nije pričao o njemu uopšte (ako je uopšte pričao i tokom prikazivanja).
            g) "Po meni, ovo je totalno poražavajuće za film..." = 'po meni', anonimnom drkadžiji sa nekog foruma. 'po meni', koji niti sam filmski kritičar, niti znalac, niti imam predstavu o tome šta i kako funkcioniše u svetu (U SVETU???) filma, kako u srbiji tako i sa strane. 'po meni', koji nemam ni ime ("alex"), nego piskaram iz udobne pozicije cyber anonimnosti nekakvog nicka.
            h) "film koji je upravo išao na jeftini šok..." = voleo bih da vidim taj skupoceni, luxuzni šok, kako ga zamišlja ovaj 'expert' za šok-estetiku. u svakom slučaju, možda je šok bio jeftin, ali njegovi autori skupo prodadoše svoj naredni projekat...  
            dok srbijom hara bjela, i sve frizerke, taxisti i šalterski radnici pričaju samo o MONTEVIDEU, SRPSKI FILM se ludački prodaje u engleskoj, na dvd-u, a američki bioskopski limited release (uncut!) mu predstoji tokom aprila.
a prave stvari, svetskog ranga, tek se krčkaju u kuhinji autora SRPSKOG FILMA, koji spremaju novo ludilo, za strane producente, i sa velikim svetskim glumcima koji se otimaju za ulogu u tome. ne smem da otkrivam više, ali jedva čekam da dođe vreme za javnu obznanu. kako će tek onda jadno i glupo da zvuče ovi što "ne znaju za svet..."
more – later!