izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 03. јун 2010.

Vranac, nagrada za najbolju kratku priču 2010


Juče je obznanjena vest koju, u malo sređenom obliku, prenosim ovde.
Ukratko, moja priča je ušla u top-30 na jednom regionalnom književnom konkursu, a nadugačko – evo o čemu se radi:


Početkom februara ove godine, Knjižara Karver, u okviru programa festivala Odakle zovem, Podgorica 2010, raspisala je konkurs u štampanim i elektronskim medijima u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji, za nagradu Vranac - Najbolja kratka priča 2010. Pokrovitelj konkursa i nagrada je, proizvođač vrhunskih crnogorskih vina najviše međunarodne reputacije 13. jul – Plantaže AD.
Konkurs je bio otvoren do 5. aprila ove godine. Tročlani žiri kojeg čine eminentni književni teoretičari i pisci iz regiona, imao je neverovatan zadatak - na konkurs je pristiglo 1650 priča, od čega je 1250 priča ispunjavalo propozicije date konkursom.
Ovaj nesvakidašnji odziv svedoči da je konkus bio dostupan zaista najširoj javnosti u celom regionu. Međunarodnu književnu nagradu Vranac - Najbolja kratka priča 2010 ustanovili su knjižara Karver i Plantaže sa idejom da je potrebno na nov način promovisati savremeno stvaralaštvo i pokazati potrebu za stvaranjem novih “saveza” koji podstiču najstajanje umetničkih dela.
U predgovoru knjige Enver Kazaz, teoretičar književnosti iz Sarajeva piše :

"Upravo to okretanje malom, marginalnom, diskirminiranom, isključenom i autsajderskom obilježava ovu knjigu od tridest priča autorica i autora koje su izabrane između njih preko 1250 što su prispjele na ovogodišnji Karverov konkurs za priču sa govornog područja BiH, Srbije, Hrvatske i Crne Gore. Pri tom, postapokaliptični i postjugoslavenski prozni senzibilitet nov je u svakom pogledu u odnosu na zatečeno književno stanje. On ne pristaje na nacionalističkom ideologijom povučene kulturne i svake druge granice, odbija saučestvovati u produkciji tranzicijske socijalne nepravde, ne vjeruje u metanaracijski sistem neoliberalizma, a otkriva čitav niz novih identiteta koji se pojavljuju na socijalnim beznađem obilježenoj društvenoj pozornici. Govoreći u ime poniženih i uvrijeđenih društvenih grupa i individua, taj novi senzibilitet okreće se od postmodernističke distopije kao utopizmu nove osjećajnosti, ka igri i treperenju emocija, jer su još jedino one ostale izvan dosega novih i starih ideoloških moćnika i njihovog vampirizma, bio on nacionalistički ili merkantilističko-konuzumeristički."

Autori trideset najboljih kratkih priča, po odluci žirija u kojem su bili Enver Kazaz, Teofil Pančić i Božo Koprivica, su :

Jelena Štetić (Zemun, Srbija),

Raša Kominac Radoslav (Beograd, Srbija),

Veljko Bosnić (Svilajnac, Srbija),

Marko Dejanović (Zagreb, Hrvatska),

Dudić Ilijaz (Tešanj, BiH),

Almir Alić (Tuzla, BiH),

Josip Mlakić (Gornji Vakuf, BiH),

Aljoša Ljubojević (Bjeljina, BiH),

Lana Bastašić (Banja Luka, BiH),

Edin Sarač (Heerenberg, Holandija),

Amir Alagić (Pula, Hrvatska),

Vedran Lopandić (Tuzla, BiH),

Dejan Ognjanović (Niška Banja, Srbija),

Damir Ocvirk (Pula, Hrvatska),

Hrustić Fuad (Gradačac, BiH),

Ksenija Kušec (Zagreb, Hrvatska),

Jasna Žmak (Zagreb, Hrvatska),

Ivan Jovanović (Schererville, USA),

Damir Šabotić (Ilijaš, BiH),

Branko Dedić (Županja, Hrvatska),

Vladimir Basić(Zagreb, Hrvatska),

Ilija Đurović (Podgorica, Crna Gora),

Vjeran Kovljanić (Sisak, Hrvatska),

Pavle Zelić (Beograd, Srbija),

Franjo Janeš (Zagreb, Hrvatska),

Milan Marinković (Niš, Srbija),

Nastasimir Miško Franović (Petrovac, Crna Gora)

i Radmila Ercegovac (Novi Sad, Srbija).


Knjiga Izvan koridora - Vranac, Najbolja kratka priča 2010 biće promovisana 23. juna na otvaranju festivala Odakle zovem, Podgorica 2010. a nagrade saopštene i dodeljene poslednjeg dana festivala u vinskom podrumu Plantaža u Šipčaniku 27. juna u 12h.

---A sad opet ja:

Priča s kojom sam konkurisao zove se DAGON, BOG SRBA, i predstavlja moj pokušaj spoja niškobanjske lavkraftijane sa oštrom satirom na stanje stvari u Srbiji, a i šire. Naišla je na podeljene reakcije prijatelja kojima sam je do sada slao, ali meni se čini da nije loša, i da uspeva u onome što je nameravala da uradi. Drago mi je da je i žiri na VRANČEVOM konkursu prepoznao neke kvalitete u njoj.
Čisto sumnjam da ima ozbiljne šanse da se plasira u top-3 (pa da se, tako, počasti i sa nešto novčanica, a ne samo slavom), ali – tko zna. Videćemo za nekoliko nedelja.

Inače, od kolega koji mi društvo prave u ovoj zbirci poznajem jedino Pavla Zelića, koji je, kao i ja, znan kao 'žanrovac' (SF, horor). Ne znam čak ni ovog Nišliju. No, nadajmo se da će biti prilike za upoznavanja...

NE-HORORI, NE BAŠ NEKI (2)

evo još kratkih osvrta na novije filmove koje sam po prvi put pogledao u prvih 5 meseci ove godine.

uglavnom se radi o naslovima koji nisu bili dovoljno dobri ili barem zanimljivo loši da bi zavređivali poseban osvrt, uz nekoliko izuzetaka koje prosto nisam stigao da ispratim kad su se pojavili, a posle ih zatrpali svežiji naslovi.

prvi deo ovog pregleda nalazi se OVDE.


THE GHOST WRITER

Roman Polanski

UK/GER, 10

**(*) 3-

ok je polanski ali očekivao sam više: fali mi excitement, intensity, involvement a vala i neki malo jači i udarniji twist. prilično to linearno i peške ide ka tom kraju, uz mestimičnu blagu zabavu na nivou excentričnih likova i detalja, i jednu dobru saspens jurnjavu na trajektu. ipak, završna scena je zaista vintage cynical polanski at his best.

NUNTA MUTA aka MUTE WEDDING

Horatiu Malaele

ROM, 08

**(*) 3-

ziheraški pokušaj da se unovči na talasu novorumunskog filma, ali – na svu sreću! – ne kroz već ustaljeni sirotinjsko-socijal-dokumentaristički fazon, nego više kroz površno barokni kusturičasti fazon (koji je, ako ništa drugo, bar malo lepši za oko)! istorija, politika, bizarne anegdote, slikoviti likovi, cirkusi, klovnovi, džinovi i kepeci itd. umereno slikovito i zabavno na nivou detalja, skečeva, pošalica, ali u suštini previše proračunato (a opet nedomišljeno!), neubedljivo i emotivno praznjikavo. govori o pokušaju seoske svadbe baš na veliki dan žalosti. da li će zvanice uspeti da ne zveckaju viljuškama tokom neme ponoćne ceremonije? da li će muzikanti uspeti da odsviraju nešto na svojim zatomljenim, prigušenim instrumentima? da li su ruski tenkovi u blizini?... završetak je naročito traljav, a okvirna priča (sadašnjost) posebno je veštački nalepljena.


THE HORSEMAN

Steven Kastrissios

AUS, 08

**(*) 2+

nasilje radi nasilja u još jednoj konvencionalnoj priči tipa 'silovali ste mi i ubili ćerku, saću da vam vadim zube i sitna crevca, polagano'! kamera je vrlo sirotinjska, sve to ne prevazilazi jednu prosečnu B-exploataciju, brutalnosti ima dovoljno za one kojima je to dovoljan razlog za gledanje, ali... fali tu duše, smisla, poente. krajnje simplifikovani, linearni, isprazni sadizam.

CARGO

Ivan Engler,

Ralph Etter

GER, 09

**(*) 3-

eh, žali bože zaista spektakularne i originalne scenografije i vrlo dobrih viz. efekata u ovom ambicioznom, a nedomišljenom SF-u koji se raspada sve više kako odmiče prema kraju. ipak, preporučujem gledanje samo zbog davno neviđenih pompeznih SF prizora unutrašnjosti broda vrlo maštovito i nekonvencionalno dizajniranog, kao i nekih drugih vrlo nadahnutih dizajnerskih detalja (kriogenske kapsule, recimo, itd). dakle, otpustite scenariste, a dizajnerima scenografije i efekata dajte bonus.


L'ENFER de Henri-Georges Clouzot

Serge Bromberg,

Ruxandra Medrea

FRA, 09

*** 3

pažnje vredna priča o propasti jednog filma kome nije bilo suđeno da nastane zbog bandoglavosti, preumišljenosti i besciljnosti svog prenadrkanog, a šupljeg autora, inspektora kluzoa. iskren da budem, taj njegov zaplet teško da je obećavao masterpis koji su svi očekivali (stvarno ne znam zašto?), ali ta pričica o nekom ružnom i glupom antipatičnom idiotu koji ima prepičketinu od žene (!!!) pa zato gori od ludačke ljubomore teško da je mogla biti nešto više od zabavne fusnote u istoriji filma. naime, kluzo je na umu imao neke zaista neviđene i ambiciozne viz. efekte za dočaravanje rastakanja percepcije ovog paranoika i manijaka, i primeri toga koji se vide u ovom dokumentarcu zaista vrede dovoljno za sebe. (inače, mada lepe za oko, te šarene laže kojima se kluzo igrao su u principu ćorsokak – raspad uma jednog čoveka može se mnogo suptilnije, filmski prikazati, kao što su npr. hičkok i polanski pokazali bez ikakvih nadrkanih spec. efekata!) a inače je zabavno rekonstruisati kako i zašto se film raspao: iz forenzičkog materijala jasno se vidi da ovo nije bio 'ukleti' film a la gilijamovog ČOVEK IZ LAMANČE itsl. koji su propali zbog prirodnih nedaća, bankrota i ne znam kakvih viših sila. L'ENFER je propao zato što su ambicije reditelja bile daleko veće od njegovih moći + zato što je bio svinja od čoveka prema svima, uključujući tu pre svega glavnog glumca koga je praktično oterao sa seta.


POUR ELLE

Fred Cavayé

FRA, 08

**(*) 3-

odlični glumci donekle prodaju inače jednostavnu i nenadahnutu pričicu o pokušaju tatka da svoju nepravedno uapšenu i ćorkiranu ženicu po svaku cenu izvuče iz zatvora. uprkos konvencionalnim prizorima u kojima on na jedan zid svoje sobe lepi 300 fotografija, mapa, skica i drugih artija, na kraju se njegov plan svede na toliko neverovatno neubedljivu i how convenient strategiju da je to uvredljivo po publiku! znači, džaba svi ti rasporedi, kamere, obezbeđenja, kad se sve svodi na to da mu žena ima dijabetes, da je spec. vozilom teraju u nekakvu bolnicu, i da je to toliko neobezbeđeno da ovaj muž može da u ta kola upada po volji, podmeće nekake papire tamo, itd. dok usamljeni vozač ćereta sa medicinskim sestrama. osim toga, krajnje razrešenje je ravno i prazno, i na kraju čovek samo slegne ramenima. aha, i šta onda?

(spojler: sve vreme sam se nadao ciničnom twistu u kome se otkrije da, nakon svih peripetija, ispadne da je njegova žena ipak bila kriva za ubistvo. ali ne, ovi nisu imali muda da diraju u to. savršeno neubedljiva priča o tome kako je ona završila u ćuzi, koju niko normalan ne bi popio, na kraju ispadne istinita, dobrice su neokaljane i mogu da idu ka zalasku sunca tuđeg neba koje će ih ipak grejati malo bolje od francuskog...)


ANTIQUE aka Sayangkoldong yangkwajajeom aentikeu

Kyu-Dong Min

KOR, 08

**(*) 3-

luckasto romantična blago morbidnjikava barokno šarena komendijica o gej poslastičarima (!), tajnim prošlostima, borbama ega, ljubavnim trouglima i mnogouglima... malkice predugačka, rasplinuta i definitivno nije za svačiji ukus, prezaslađena i predekorisana kako samo korejci umeju da nakite, ali... ima neki bizarno-blesavi šarm u ponekim momentima da može vredeti truda.

THE GUERNICA TREE aka L'arbre de Guernica

Fernando Arrabal

FRA/ITA, 75

**(*) 2+

standardno nadrealni blesavi arabal, ali u ovoj inkarnaciji ipak suviše otvoreno političan, prenaglašeno levičarski, banalno i zastarelo 'provokativan' tako da ipak deluje kao jodorovskijev mlađi brat ometen u razvoju. umerena preporuka za ljubitelje neonadrealizma i nesvakidašnjih prizora poput seksa zgodnih žena i kepeca, gole dečurlije koja trčkaju oko majke hrabrosti, revolucionarnog nasilja, eksplicitne antikatoličke blasfemije itsl. ali sve je to oh so 1970s da baš žešće škripi kad se gleda danas (za razliku od ipak nešto univerzalnijih i filmski bogatijih masterpisa koje u približno isto vreme potpisivao jodorovski).


THE ECLIPSE

Conor Mcpherson

IRE, 09

** 2

ovo je prvi film meni znan koji se dešava tokom – književnog festivala! teško je zamisliva dosadnija pozadina, sem eventualno za neku priču roberta ajkmana – a ovo je daleko od toga. iako postoje neki hintovi natprirodnog, sve se svodi na jednu sasvim prizemnu, bezveznu i traljavu romansu uz malo besciljnih interludija pijane bestseler copine od pisca koja tu dođe da vređa i jebe sve ostale (taj deo su baš super pogodili; to isto se dešava svake godine na književnoj koloniji u sićevu, blizu niša, a i drugde). sve je ovde prilično proizvoljno, i ti jeftini jump-scareovi uz preglasne zvukove, i ta ni ljubav ni neljubav koja se rodi između vozača i piškinje, i sve. no, lepa je irska, i dobri su glumci.


KICK ASS

Matthew Vaughn

USA, 10

*** 3-

pitko i ljupko, ali plitko i nepotrebno prežvakavanja superherojskog diskursa za 21. vek tako da se znojavi superherojski triko izvrne naopačke i ponovo obuče na netuširano podznojeno telo, i da se to onda prodaje raji kao 'reinventing superheros' or some such crap. znači, krećemo klasično: ružno pače, trapavo, nesposobno, nikakvo – odjednom stekne nekakve 'moći' (ovde pod navodnicima, ali nije da mu njegova umerena otpornost na bol nije od pomoći), a onda se, nakon tog kvazi-realističnog uvoda, vrlo brzo (kako to obično bavi, ma koliko nam inače početak gudio o realizmu i 'stvarnom svetu' as opposed to 'the comic book world') spusti niz tobogan potpuno artificijelnog, nameštenog, i sigurnog, stilizovanog sveta u kome meci pogađaju samo zle momke, u kome nema rikošeta, u kome polomljena rebra ne bole, u kome dolazi spas u zadnji čas, i sve ostalo sasvim prema knjizi SUPERHEROES 101, bez ikakvih bitnijih iskoraka iz tog masterplana. ah da – neka teen curica ovde kolje zlikovce namrtvo. wow. revolucija! u čaši ustajale vode. no, šarmantni nosioci glavnih uloga + naprasno mi simpatični nik kejdž (!) čine ovo jednom solidnom bozom za ubijanje vremena u trenucima kada je mozak previše 'vruć' da bi gledao neke zaista ozbiljne filmove.