izabrana dela

izabrana dela

уторак, 01. јун 2010.

Djordje Kadijević: razgovor o filmu ŠTIĆENIK


u sredu 26.05.2010. u studentskom gradu, u okviru serije 'skriveno u lišću' (metafizika i estetika horora), razgovarao sam sa đorđem kadijevićem nakon projekcije njegovog manje poznatog i nepravedno skrajnutog tv filma ŠTIĆENIK, prema priči filipa davida.
to je bio povod za još jednu nadahnutu kadijinu govoranciju - o pesimizmu, smrti, filipu davidu, metafizici, nastanku 'priča tajanstva i mašte', procesu adaptacije, dušanu janićijeviću, o drugačijoj, zapadnoj, gotskoj svetlosti koje nema u srbiji, o ekipi i procesu snimanja filma, o direktorima fotografije (branku ivatoviću i o petku), o razlici između poetske fantastike i horora, a tu su i anegdote sa snimanja (pijani glumci, ludi kaskaderi...) itd.
ko je kadiju slušao ranije, ili ko ga je gledao na tv, ili skinuo sa ovoga bloga neki od audio-zapisa njegove priče, zna koji je to nivo lucidnosti, pameti i kvaliteta razgovora. svaka od njegovih govorancija može da se doslovno transkribuje i objavi kao mini esej.
publika se nije isticala onom brojnošću kao u domu omladine pre par meseci, kada je sala bila skoro puna – izgleda da je prelazak preko mosta i dolazak na novi beograd za većinu beograđana nepremostiva trauma.


ovog puta u maloj sali u studenjaku bilo je oko 25 najhrabrijih, avanturističkih posetilaca, ali oni su, kao i uvek, kadiju odslušali u grobnom strahopoštovanju, sa skoro opipljivim uživanjem i divljenjem, bez trunke meškoljenja ili šaputanja ili korišćenja mobilnih telefona i sl. znakova dosade ili nestrpljivosti.
zbog toga mislim da je i audio zapis njegove priče vredno svedočanstvo o nazorima možda i najboljeg živog srpskog reditelja, relevantno kako za razumevanje horora kao žanra (i njegovih varijeteta; istina, uz ogradu da kadija ovde iznosi jedno pomalo problematično i prevaziđeno gledanje na distinkciju između horora i 'poetske fantastike', pri kome se horor svodi na klanje noževima i sekirama...) tako i za bliže poimanje srpske kinematografije.
o kadiji je, inače, odličan esej napisao moj novokadrovski kolega i su-priređivač zbornika, ivan velisavljević, u najnovijem (šestom) broju magazina TFT kojeg izdaje službeni glasnik, i koji se po ceni od 400 din može kupiti u ponekim knjižarama, a svakako onima koje drže izdanja sg-a. istina, za sajt 'novi kadrovi' najava ovog dešavanja nije bila dovoljno relevantna niti značajna da bi se njome remetila samopromocija novog uredničkog dueta, ali to je već neka druga priča.
posle kadijine priče neki poštovaoci njegovog dela tražili su da se slikaju s njim, a onda je on morao da požuri nazad svome domu, dok su neki od okupljenih nastavili da se druže u prijatnom studentskom ambijentu sve do poslednjeg busa ka gradu.
na fotografijama zahvaljujem ivanu tomiću.