izabrana dela

izabrana dela

понедељак, 03. мај 2010.

GP-506 aka THE GUARD POST (2008)

***

3

nestrpljivo sam dočekao novi film od korejca koji je isporučio sasvim fin, blago-natprosečan vojnički horor R-POINT.

ovo je, površno gledano, more of the same: opet je vojnički (mada ne ratni) kontext, sve se zbiva na jednoj vojnoj predstraži na granici sa sev. korejom, gde je ceo odred vojnika brutalno iskasapljen, a spec. istražitelj ima jednu noć da raščisti stvar pre nego što glavonje izbrišu dokaze i zataškaju stvar.

premisa je genijalna, početak je izvanredan, sve kreće mega-obećavajuće, razvija se sasvim solidno – da bi, pred kraj, kao i maltene SVAKI azijski hororčić, krenulo silaznom, razočaravajućom putanjom.

dakle, scenografija, kamera, osvetljenje, boje, itd – sve je za 10; krvopljus je preteran i gnusan, ubedljiv kako samo korejci umeju; tempo je vrlo dobar, priča intrigantno postavljena, ubedljivo se razvija, tokom većeg dela filma deluje kao da će prevazići uobičajene probleme azijskih horora... ali ne, na kraju je nestalo inspiracije, i kada se otkrije ŠTA i ZAŠTO, negde 40ak min. pre kraja filma, ostatak je prilično ravan i neuzbudljiv, bez obzira na sav sturm und drang.

poseban problem je tipičan za azijate: svi su bre isti, teško ih je razlikovati i kad su u civilno-šarenoj odeći, a kamo li u uniformama! pa još kad krenu flešbekovi i skakanja iz sadašnjosti u blisku prošlost i kad se pomešaju živi i mrtvi, sadašnji i prošli, to sve postane prilično naporno za pohvatati ko tu koga i zašto jebe.

da se razumemo: kraj nije LOŠ, ali očekivao sam nešto potentnije od TOG konkretnog objašnjenja; banalno je, i čak i kao takvo, nedovoljno obrazloženo.

uprkos svemu, od mene: jaka trojka zbog evidentnih kvaliteta koji dominiraju tokom više od 2/3 filma.

SAY YES (2001)

**

2

odavno sam svestan postojanja ovog korejskog filma, ali me je oduvek odbijao naslov: bio sam ubeđen da se radi o nekakvoj teen ili bar romantičnoj komendiji u kojoj yet another jerk pokušava da se uvuče u gaće yet another bimbo koja se igra igre "daj ćaći dinju" a on bi da je natera da mu KAŽE 'DA'!

kad sam shvatio da se ipak radi o horor-trileru, rekoh ajd da mu pružim šansu.

eh, možda je ipak trebalo da poslušam instinkt. romantična komendija bi me isto ovoliko smorila.

elem, ispade da se radi o derivativnom sočinjeniju koje izgleda kao rimejk RIMEJKA hitchera (iako je nastao pre te blasfemije). how low can you go? i to krajnje neoficijelnom, ali sličnosti su nesporne. mislim, sa loše shvaćenim originalom.

dakle, mladi bračni par putuje u unutrašnjost, a neki psiho im se prikači i počne da ih gnjavi, smara, preti, a onda i još gore od toga... 'say yes' iz naslova odnosi se na njegovo traženje dozvole gl. junaka da psihu dopusti da mu ubije ženu.

prepisani momenti iz HITCHERA: 'ubij me il ću da te ubijem!'; igra mačke i miša u kojoj glavni junak ispadne grbav pred policijom pa ga čak i uapse; junak se budi s lisicama u polic. stanici a pajkan (SAMO JEDAN!) – zaklan; upotreba kamiona-hladnjače; otmica žene i ucena 'ili ona ili ja'; beskrajna vaskrsavanja - psiho ovde dobije ašov preko nogu, i po glavi, više puta; zabiju mu vile u stomak; sruči se kamionom u radnju i zapali, ali pobegne... samo da bi na kraju, naravno, došao u bolnicu gde su ovo dvoje i nastavio sa svojim sranjima...

smrtno sam se dosađivao jer su likovi prazni i nezanimljivi, psiho ne da nije rudžer hauer nego nije ni šon bin (zapravo, njegovo škiljenje i 'jezivi' glas neodoljivo su tragikomični!), sve je to krajnje predvidivo i dosadno, tako da pije vodu samo na onom najelementarnijem tehničkom nivou tzv. 'repertoarskog filma'.