izabrana dela

izabrana dela

петак, 23. април 2010.

CRNI METAL – BELO SRCE

moj rivju dokumentarca UNTIL THE LIGHT TAKES US (2008) proizveo je zanimljivu reakciju jednog mog drugara koji nije želeo da je u svoj njenoj opsežnosti kači kao komentar na post, nego mi je poslao privatnim putem. međutim, pošto u njoj pokreće neka pitanja vredna pretresanja, a i zato što slutim da nije nemoguće da još neki čitalac tog mog izrazito subjektivnog texta pomisli neke misli koje su pale na um tom drugaru (ali ih ostavi za sebe, umesto da ih iznese), ja sam njega pitao, a on se složio, da odgovor na to okačim javno, radi izvesnih pojašnjenja koja možda nisu naodmet.

pa, evo šta mi je zamereno:



1) "...veruješ na reč nepouzdanom pripovedaču. Varg Vikernes koji je u životu pročitao tri knjige (i sve tri su Gospodar prstenova), kaže da se bori protiv hrišćanstva i – ti mu veruješ. Kaže da se bori u ime nekakve paganske tradicije, i kuraca-palaca, i gle – ti mu opet veruješ. Šta je sledeće? Verovati nepismenom skinhedu da se bori za dostignuća evropske kulture, o kojima naravno ne zna ništa?" (...) Na „mekdonaldizaciju“ i „kokakolizaciju“ ne vredi ni trošiti reči. To su simboli bez značenja, ili u najboljem slučaju – banalnog značenja (šta bi trebalo da znače – kapitalizam? modernost? konzumerizam? sve to zajedno? ili je pak u pitanju univerzalno upotrebljiv, jerbo prazan, retorički topos - a boo word)."

= ma, taman posla da mu verujem. cela ta crkvopaleća crnometalska bratija je za mene jedan simptomatični frikšou u čijim detinjim igrarijama ja nalazim samo daleke odjeke nekih stvari za koje imam simpatiju, a ne uzore niti oličenja tih (mojih) ideja ili sentimenata. ne vidim u njima, pa ni u vargu, nekakve realne niti utemeljene borce protiv hrišćanstva u smislu toga da su oni zastupnici mojih ideja, ili čak i da su njihovi metodi srodni meni. ja sam svestan da njihove akcije više koincidiraju nego li što korespondiraju sa mojim stavovima i stremljenjima, ali ne mogu a da, onako zlobno, ne primetim da je 5-6 spaljenih crkva ipak – nešto vredno neke vrste poštovanja ili podrške, koliko god u srži bilo neozbiljno i neplodotvorno. gest je ono što se računa, a meni je taj njihov gest simpatičan. so sue me!

ako ja imam neku simpatiju prema njima (a imam je) ona je više prema sentimentu nego prema ideologiji (if any!). meni je, naprosto, to put it country simple, drago da tamo negde ima neko ko misli da je Crkva=Zlo, i da je MekDonalds=Zlo, i da preduzima nešto skromno po tom pitanju. neće oni da zatru ni crkvu ni mekdonaldsa, ali čak i ako im povremeno polupaju prozore, i to je nešto. sitno, ali gest koji je meni simpatičan. treba tim Zlima staviti do znanja da nisu dobrodošla, i da ne kupuju baš svi ta njihova sranja svetog milkšejka i hamburger-hostije.


2) "Drugo, šta bi ovde imalo da znači antihrišćanstvo kao SENTIMENT? Za razliku od antiglobalizma, ovaj pojam nije prazan, ali ima drugi problem – krajnje je neodređen. Koje je to antihrišćanstvo koje deliš sa Vargom? Sumnjam da je ono Dokinsovo. Sumnjam čak i da je ono Ničeovo. Varg, naravno, ne dobacuje ni do jednog od ova dva, ali ne samo zato što je nepismen pa ne zna, nego zato što je njegovo antihrišćanstvo bez supstancije. Hrišćanstvo je ovde scapegoat of the day, kakvog mora da ima svaka fašistička ideologija..." (...) "Zato su ovdašnji pandani Vargu Vikernesu (inače takođe veliki borci protiv „mekdonaldizacije“, a bogami i slično skloni paljevini ) – kojekakvi „Obrazi“, 1389-e i ini – zakleti pravoslavni hrišćani i to baš od one agresivne sorte koja tebi ponajviše ide na nerve. Ono što međutim ne uviđaš jeste da je problem sa njima isti kao i sa Vargom – fašizam, ne hrišćanstvo. Samo što je Varg u svojoj zemlji marginalac, pa je smešan, a ovi kod nas imaju podršku sa vrha, pa nam nisu smešni."

= u ovome se donekle slažem s tobom, naročito po pitanju izvesnih sličnosti sa fundamentolskim srodnicima u našim krajevima. razlika je, donekle, u tome što ja uviđam i zrno opravdanja za njih, a ti ne. ponavljam, daleko od toga da se ja ideološki slažem sa njima, ali sentiment "tuđe nećemo, svoje ne damo" razumem, i na neki način (ne na njihov) podržavam. možda poneki oblici ispoljavanja ove maxime kod blekmetalaca (i obrazovaca) imaju dodirnih tačaka sa "fašizmom", ali mislim da je sentiment per se opravdan. u suštini, to je "fašizam" jednog lavkrafta (i selina – pa možda i ničea)...


3) "Ti kanda stvarno misliš da je Vargova „hvale vredna subverzivna ideja“ nekakav povratak pravoj paganskoj tradiciji, te njenoj odbrani od (ježim se dok ovo pišem) „bliskoistočnih uljeza“. Prvo, paganske tradicije u Norveškoj više nema, ona je prosto mrtva i danas se može samo „riinektovati“ onako kako zaluđenici za vojnu istoriju „riinektuju“ istorijske bitke, ali to ne može biti ni plemenito ni hvale vredno, već u najboljem slučaju smešno i patetično, u najgorem – opasno. Drugo, značajnije, nikakve tradicije kod Varga nema, niti on o njoj ima ikakvu predstavu, to što on zove tradicijom njegova je sopstvena izmišljotina sastavljena od delića Gospodara prstenova (Varg i Grišnak nisu imena iz prave, nego iz Tolkinove, dakle izmišljene, mitologije), Dungeons & Dragons, naučno-fantastičnih filmova i ko zna čega sve ne."

= ne, jasna mi je "težina" grišnakovih i inih "ideja" i "ideologija". čak i kad bi "povratak pravoj paganskoj tradiciji" (šta god to bilo) bio moguć, ne vidim u tome više do neki hipi ideal vraćanja prirodi, obožavanja sunca i falusa, plesanja oko megalita i krugova od kamenja i orgije na travi. stvar je samo što, čak i ako bi se to desilo, za mene je to manje zlo od hrišćanstva. manje zlo, a ne dobro, ne ideal koji mene nešto posebno zanima. stvar je u nijansama. a, naravno, begonije su begonije, i what's done cannot be undone – skeptičan sam po pitanju bilo kojeg "vraćanja tradiciji" (bila ona svetosavska ili wickermanska ili vinčanska...). naravno da je to samo re-enactment koji se sastoji od najmanje 60% sadašnjih merila i vrednosti projektovanih na 40% half-baked unreliable questionable predstava o tome šta je ta tradicija nekada davno bila i značila nekim drugim ljudima koji su sasvim drugačije posmatrali i sebe, i prirodu i život u njoj.

pa opet, čak i ako je tako, ipak kao pozitivniji, u načelu barem, podržavam svaki pokušaj da se kužna zaraza hrišćanstva nekako umanji, ublaži, skrene, ukine, i da se u sadašnje tokove pokuša sa ubrizgavanjem nečega zdravijeg, manje okaljanog tom ogavnom antiživotnom pošasti nakaradno uvezenom sa bliskog istoka u evropu.


mislio sam da sam u tom rivjuu dovoljno puta naglasio reči kao što su 'simpatija' i 'sentiment' istl. a i explicitno sam kazao da određen osećaj bliskosti osećam više na nekom subjektivno-iracionalnom pod-nivou, u smislu nekih paralela (uključujući i horoskop!) a ne u smislu intelekta, razuma, ideja i ideologije, pa zato mislim da si preozbiljno prišao mojim izraženim simpatijama prema ovoj bratiji.

takođe sam u tom rivjuu kazao da mi je u UNTIL THE LIGHT TAKES US (2008) znatno zanimljivija od njine ideologije bila a) ljudska priča (drama) – zbog koje i dalje verujem da u ovome postoji potencijal za sjajan film (bio je najavljen pre godinu dana, ali od tada – ništa!) i b) tragedija inherentna procesu stavljanja ideala u praksu (i njegovo neminovno kvarenje), nevezano za to šta je taj ideal u konkretnom slučaju. prosto, zabavno-tragično je posmatrati način na koji mogu da te sjebu a) mediji, b) industrija (zabave, a i šire) i c) sopstveni 'saborci' i kvazi-istomišljenici.

ne znam koliko je sada moj odnos prema ovim stvarima jasniji, ali – to je to, bio-pro!

PATHOLOGY (2008)

***

3

uvodna scena je genijalna (inspirisana čuvenim SPK video radom DESPAIR?). prvih 15ak minuta su super. onda se film razvija nešto bezveznije, i zadovoljava se time da bude detinjasto prljav umesto da prigrli pravu i duboku patologiju hintovane na početku. oh, well, valjda od tvoraca CRANKA i ne treba očekivati nešto ozbiljnije od klinačkog iživljavanja.

drugim rečima – ovo je mogla da bude surova satira bret-iston-elisovskih razmera (LESS THAN ZERO & AMERICAN PSYCHO među patolozima!), ali se satira svodi na samo nekoliko sporadičnih verbalnih opaski; mogla je da bude kronenbergovsko-tsukamotovska antropološka studija (VITAL for young adults), ali se i to iscrpljuje u nekoliko verbalnih i par vizuelnih fora u prvih 20ak minuta; moglo je da bude g. noeovska parada nihilizma ili uelbekovska tirada amoralizma (SEUL CONTRA TOUS LES CORPSES, ili ELEMENTARNE ČESTICE ZA NEKROFILE) – ali u projekat evidentno nije ušlo dovoljno autentičnih misli niti osećajnosti za tako nešto i na kraju se film zadovoljava time da bude high-concept gross-out za ljubitelje SAW serijala, odnosno torture porn sa leševima.

u neku ruku, u ova sterilna i banalna vremena, nije ni to tako loše postignuće.

PATHOLOGY ima posvećeni sicko vibe, nerazvodnjeno mrkli mrak, i znatno je mračniji i morbidniji od detinjarija kojima površno nalikuje, a la ANATOMIE. zbog toga zaslužuje respect. tim pre što sve to izvodi unutar mejnstrima (MGM dao pare za ovo; ima pristojan budget i izvanredne leševe p. tatopulosa dovoljno dobre da dospeju na duplericu FANGORIJE!). zaista neverovatno da ono zbog čega si pre 20ak godina morao da juriš opskurne uncut trake fulčija i d'amata – sada imaš u MGM-released filmu sa alisom milano! i sve ove autopsije i creva i prepolovljene lobanje i govna koja cure iz presečenih creva leša dobijaš u jednom (samo) R-RATED FILMU!

o tempora, o mores!

glavni lik je morao biti profilisaniji; on se suviše lako i brzo hvata u kolo ovih ionako neubedljivih degenerika i njihovih nekro i ubilačkih igrica. baja koji ga igra ima unikatno ledenu nekrofilnu facu i šteta što nije imao LIK koji bi glumio i tako svoju zoned-out facu stavio u službu LIKA, a ne kartonskog isečka. slično važi i za ostale, a naročito za glavnog sicko bastarda iz grupe. PATHOLOGY bi bio mnogo jači kad bismo čuli ili videli ili bar naslutili njihovu filozofiju, njihov angle, njihovu motivaciju za to što rade. ali ne, to bi onda bio (crony's) CRASH za nekrofile, a to ne bi bilo komercijalno.

takođe, izluđuje me nepoštovanje elementarne procedure: ispada da se u americi, usred LA-ja, mrtvačnica u nekoj besnoj velikoj bolnici uopšte ne čuva: nema ni noćnih čuvara ni procedure ulaska (sekjuriti, spec. kartice za ulaz, ključevi, ovo ono), nego kako kome ćune i kad ćune odlazi tamo bez ikakve evidencije, bez ikoga da primeti da tu nešto smrdi što grupe doktora dolaze usred noći, seckaju leševe po volji, spaljuju ih u incineratoru, i ujutro – nikom ništa nije sumnjivo, niko ništa ne primećuje, ovi sitni patolozi delaju kao da su u svojoj tatkovini, niti koga za šta pitaju, niti njih ko za šta proziva.

možda bi to u srbiji moglo tako, al u LA-ju – sumnjam!

ovo je samo jedan od nerealističkih detalja koji smanjuju uverljivost scenarija gde ima i krupnijih rupa od ovoga. zbog toga je PATHOLOGY jedan veliki čajni kolutić u kome ćete, zavisno od sopstvenih preferencija i zahtevnosti videti kolač ili rupu. ja vidim oboje. zato, sve u svemu, u proseku, fina trojka.