izabrana dela

izabrana dela

среда, 31. март 2010.

Horror Bishke: MASOVNA SARANA

Snimano u Piknik studiju, Novi Sad, mart 2010.

Goran Bishevac - vokal, bubnjevi, aranzman

Branislav Pavlović - bas gitara, ritam gitara, aranzman

Zoran Milić - harmonika

Miroslav Majkić - tekstopisac, tonski snimatelj i producent

moje oduševljenje bendom Pero Defformero nije slučajno, kao ni njihovo prisustvo na ovom blogu. ipak, moguće je da se neka ograničena osoba u nekom trenutku upitala – 'šta će pisanje o ovom narodnjačko-metalskom projektu na blogu koji se pretežno bavi hororom?'

odgovor takvim (nadam se ipak samo hipotetičkim) kratkovidiocima – kojima, recimo, Defformero pesme kao što su GOTIČARKA ili ŽALIM DRAGA, ISPALO JE SRANJE nisu bile dovoljno horor – nalazi se u najnovijem remek-delu čistog srpskog horora.

novu pesmu MASOVNA SARANA izvodi Goran Biševac, aka Horror Bishke, i u njoj možete uživati na Jutjubu.

"sveža raka je iskopana,

u njoj naša tela biće pokopana,

crvima ćemo biti hrana

-masovna sarana..."



kao i u svojoj DEFFORMERO inkarnaciji, i ovde važi sve najbolje što se o njihovim radovima može reći:

-duhovit text;

-odlična, pevljiva, zarazna melodija;

-savršeno pevanje + sjajno sviranje;

-pametan podtext za one sklone da čitaju između redova;

-nadahnuto ispipavanje srpskog nekrofilnog pulsa i surovo seciranje našeg nacionalnog identiteta;

=neodoljiva pesma za slušanje u dugačkom loop-u, na repeat.

ah, da: da li sam pomenuo da u pesmi figuriraju i zombiji?

"Iz dubokih katakombi, urlaju zubati zombiji / Kad budu pokazali lice, pocrkaće sve ptice."

Genijalno!

Pesma za igranje po našim sopstvenim grobovima: hipnotičko-mazohistički dert za utapanje i autodestrukciju; ingeniozno razotkrivanje violentno-nekrofilnog podtexta dobrog dela naših narodnjačkih pesama u kojima, u skladu s našim mentalitetom, baš kao i u životu, postoji samo jedan korak između 'bićeš zauvek moja' i 'ako nisi moja, nećeš biti ničija' – tipična balkanoidna egzekucija bukvalističke pretnje 'voleću te do smrti' (tj. "kad/ako prestanem da te volim, bićeš mrtva!") o kojoj, uostalom, svakog dana možemo čitati u dnevnim novinama, a od koje, eto, nisu slobodne ni neke nedavno od ljubomornih mužjaka egzekucirane estradne zvezde.


Uostalom, u zemlji toliko opsednutoj "grobovima predaka", "dedovima", prošlošću - u "nebeskom narodu" koji živu u bukvalističkim, doslovce shvaćenim mitovima o onostranoj nagradi i koji prezire smrt (svoju i svojih bližnjih) do imbecilizma junački/idiotski se hvatajući za hladno i vatreno oružje u svakom trenutku u kome strast ove ili one vrste malkice drmne amplitudu – u tom kontextu, dakle, pesma poput MASOVNE SARANE nije puka zajebancija ili 'samo' dobra dosetka: ta pesma je, rekoh već, rezultat stručno opipanog pulsa i tačno izmerenog arhetipa koji nam vibrira u krvi.

Zato je tako neodoljiva, zato je se ne mogu ratosiljati od sinoć, zato je slušam na repeat – ovo je pesma koja tačno POGAĐA šta treba i gde treba.

"Beskrajno more mrtvačkih glava i kostura..."

To je to.

Slušajte i divite se. Ali, za svaki slučaj, sklonite svoj pištolj negde podalje.


A kad smo već kod Jutjuba, overite i OVO!

NOVI KADROVI I POETIKA SRPSKOG FILMA

U prestižnom ZBORNIKU MATICE SRPSKE ZA SCENSKE UMETNOSTI I MUZIKU, br. 41 (2009), u odeljku STUDIJE, ČLANCI, RASPRAVE objavljen je, pored ostalih, i rad dr Zorana Ðerića pod naslovom "POETIKA SRPSKOG FILMA: Srpski pisci o filmu, 1908—2008." (str. 113-121).

SAŽETAK tog rada glasi:

Ovaj rad ukazuje na sad već stogodišnji kontinuitet interesovanja srpskih pisaca za filmsku umetnost: od Branislava Nušića, preko avangardista, do modernista i postmodernista. O filmu su pisali: Miloš Crnjanski, Dušan Matić, Aleksandar Vučo, Bora Ćosić, Danilo Kiš, Raša Popov i drugi istaknuti srpski pisci. Pojedini, poput Boška Tokina i Stanislava Krakova, a kasnije Aleksandra Petrovića, Dušana Makavejeva i Živojina Pavlovića, svojim kreativnim učešćem u filmskoj umetnosti (od pisanja scenarija do režije), koliko i u književnosti, dali su joj obeležja poetike, odnosno pokriće za sintagmu poetika srpskog filma, na kojoj se insistira u ovom radu.

KLJUČNE REČI: poetika filma, srpski film, srpski pisci, XX vek.


U zaključku tog rada, bukvalno u poslednjem pasusu, na str. 120-121, govori se o knjizi NOVI KADROVI na afirmativan način. Iako taj pasus nije predug niti preopširan, ako se uporedi sa prethodnim,a u kojima se nabrajaju značajni radovi nekih još istaknutijih srpskih filmskih kritičara i teoretičara, onda se može reći da su NOVI KADROVI dobili istaknuto mesto.

Ovo je, do sada, najvažniji citat koji je naš zbornik dobio.


Ovaj broj ZBORNIKA MATICE SRPSKE, kao i ranije brojeve, i druge njene ZBORNIKE (za književnost, itd.) možete preuzeti sa sajta MATICE.