izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 06. август 2009.

GROSSMANN 2009: Glavni program


Obznanjen je glavni program ovogodišnjeg Grosmana – evo koji filmovi se 2009. natječu za prestižnu nagradu Hudi maček (aka Vicious Cat, aka Zajebani Mačor).

Ako kliknete na link kod svakog NASLOVA FILMA, možete da pročitate Ghoulove exkluzivne rivjue svakog od tih filmova!


DEAD SNOW / DØD SNØ
Norway; 2009; 35mm; 91 min
Directed by: Tommy Wirkola
Cast: Charlotte Frogner, Ørjan Gamst, Stig Frode Henriksen, Vegar Hoel, Jeppe Laursen, Evy Kasseth Røsten

DEADGIRL
ZDA; 2008; 35mm; 101 min
Directed by: Marcel Sarmiento, Gadi Harel
Cast: Shiloh Fernandez, Noah Segan, Michael Bowen, Candice Accola, Andrew DiPalma, Eric Podnar

EDEN LAKE
Velika Britanija; 2008; 35mm; 91 min
Directed by: James Watkins
Cast: Kelly Reilly, Michael Fassbender, Tara Ellis, Jack O'Connell, Finn Atkins, Jumayn Hunter

SAUNA
Finska; 2008; 35mm; 85 min
Directed by: Antti-Jussi Annila
Cast: Ville Virtanen, Tommi Eronen, Viktor Klimenko, Rain Tolk, Kari Ketonen, Sonja Petäjäjärvi

ZONE OF THE DEAD / ZONA MRTVIH
Srbija/Italija/Španija; 2009; 35mm; 92 min
Directed by: Milan Konjević, Milan Todorović
Cast: Ken Foree, Kristina Klebe, Emilio Roso, Miodrag Krstović, Vukota Brajović, Steve Agnew

Dakle, imamo jedan vrlo dobar, jedan solidan, dva osrednja ali zanimljiva i jedan slab ali kuriozitetan filmić. Što je najbolje, svih pet ću rado reprizirati, ovog puta na velikom platnu.

Ipak, javlja mi se da će prateći programi biti mnogo zanimljiviji... Stay tuned...

SEXYKILLER, MORIRÁS POR ELLA (2008)


*** 3

evo jednog osvežavajućeg, slatkog hororčića u kome se mestimično vaskrsava duh ranih (i najboljih) radova alexa de la iglesije, samo što se onome što bi besni i blesavi iglesija (circa DIA DE LA BESTIA) oterao do maximuma, ovde pristupa prilično kalkulantski, na kašičicu, sa previše samosvesti o crowdpleasingu, što je jedan od razloga koji na kraju donekle urušavaju ovaj inače vrlo dobar i zabavan hororčić (tačnije – horor-komediju).

to sve kreće vrlo explozivno – ženska svlačionica, golotinja, vrcavi dijalozi, dinamika možda i preterana za taj ambijent (ipak je znao de palma da je slow motion jedini pravi stil za snimanje ženske svlačionice, a ne ovo zap-cap-pap, dok si tren'o – ode kadar!), te žanr-referencijalnost koja nije loša po sebi iako odabir reference (SCREAM) jasno ukazuje na populizam kao glavni motivacijski faktor u kreaciji filma. ne, ne očekujte aluzije na MANIJAKA ili PLJUJEM NA TVOJ GROB ovde, a kamo li na HENRI- PORTRET SERIJSKOG UBICE.

nešto kasnije ima parafraza SCREAM-kviza sa pitanjem iz poznavanja SILENCE OF THE LAMBS – eto koliko daleko idu autori sa svojim referencama. blokbasteri i oskarovci. a hteli bi da naprave kult film. e pa, možda su zapeli malo previše, kao neko ko ima dobar vic da ispriča, ali se toliko unosi u priču i naglašava koliko je to neopisivo zabavno da na kraju vic i ne bude baš toliko smešan baš zato što ga je ovaj ugušio svojim naporima da po svaku cenu bude valjanja po patosu od smeja. morbidarija s kojom se ovde poigrava deluje neautentično, kalkulisano.

(auto)referencijalnost je prenaglašena: glavna junakinja, sexy-ubica, stalno govori u kameru, zamrzava sliku, premotava traku unapred i unazad, i sve ukupno – smara svetu jednostavnost i linearnost svih velikih filmova na koje referiše intruzijama tih flešbekova i flešforvardova, skakutanjima kamere i viz. efektima koji materijalizuju razne psihičke momente koje naša poremećna junakinja projektuje. to znači da autori svesno (?) žrtvuju involviranost zarad trenutnih gegova i fazona nabacanih jedni preko drugih, bez veće konsekvencije. npr. ima simpatičan suprajs kad u jednom trenu inspektor zadužen za istragu niza zločina na kampusu odluči da iskoristi tu epidemiju da ubije šefa koga mrzi i to pripiše serijskom ubici – iz toga bi neko pametan poput de la iglesije izmuzao niz peripetija koje bi imale i satiričke a ne samo geg-dimenzije. a ovde, to je geg. scena bude, i prođe, i nikada se više dalje u filmu ništa vezano za taj twist ne desi.

pored toga, kada su ispucali sve serial killer fazone koje su imali, autori posežu za twistom tako velikim i neočekivanim da to film prebaci na sasvim novi kolosek (tj. pod-žanr) – neću vam otkriti šta tu biva, ali upozoravam da ne čitate ama baš ništa na netu, ne gledate slike, ne proveravate ništa, jer ne znam koliko pomno su prikrili taj preokret. ja za njega nisam znao pa sam bio zatečen – biće i vama bolje tako.

najveći adut ovog filma zove se makarena gomez (sick!) – na svoju sramotu moram priznati da je nisam smesta prepoznao, iako se radi o sjajnoj glumici koju jesam zapazio tada kada sam je prvi (i jedini) put na filmu video, kao prvosveštenicu dagona u – DAGONU (2002). ona je slatka, zabavna, sexy, i za jednu ženu skoro neverovatno duhovita u svojoj impersonaciji ove nemotivisane, psihopatske ubičice. face koje pravi su prajsles, i šteta je što njena priča nije ispričana sa manje tih fensi i zabljeskujućih fora i fazona, odnosno što ovo nije film nego gomila gegova nabacanih jedni preko drugih, pri čemu oni pred kraj postaju usiljeniji i manje nadahnuti od onih na početku.

naravno, pošto odavno nismo gledali neku novu horor komediju koja je ovoliko crna, amoralna i luckasta, bićemo nešto blaži, i priznaćemo da nas je film u priličnoj meri zabavio: šteta samo što su njegove ambicije bile skromne, i što je taj show-off toliko prenadrkan da na kraju proguta potencijalno još bolji film.

inače, golotinje ima malo i brzo samo na početku, a kasnije – zero; krvi, za ovu temu i za ovaj navodno 'crni' pristup takođe nema mnogo, ili je prebrza kad je bude, pa ne očekujte splatter. ovo je ipak pravljeno za širu populaciju, kao neka lejm-splater MI NISMO ANĐELI 2 varijanta, samo sa više duha i sa (skoro)maximalno iskorišćenom glavnom zvezdom, ovde: makarenom!

svakako pogledati!

NEKRONOMIKON prikazan u YELLOW CAB-u

U broju za avgust 2009. YELLOW CAB donosi sledeći tekst na stranama 63/64:
(KLIKNI NA FOTKE DA VIDIŠ U VEĆOJ REZOLUCIJI:)

Obratite pažnju:
Autor teksta, Vladimir Vujinović, uspeo je da produži Lavkraftov život za skoro 15 godina; iako u NEKRONOMIKONU postoji iscrpna biografska beleška, V.V. je nekako Lavkraftu pripisao 1876. kao godinu rođenja, iako se u stvarnosti na taj značajan datum ipak moralo sačekati čak do 1890.

Autor teksta, Vladimir Vujinović, govori o nekakvim "arapskim i persijskim mističarima iz 12. veka": iako u knjizi postoji vrlo jasna i precizna ISTORIJA NEKRONOMIKONA, koju je sam Lavkraft sastavio, i u kojoj lepo piše da je "ludi Arapin" svoj NEKRONOMIKON sastavio čitava 4 VEKA ranije – dakle, ne u 12-om, nego u osmom veku (oko 730. godine u Damasku).

Autor teksta, Vladimir Vujinović je uspeo da Alistera Kroulija proizvede u "sera", što me je neopisivo zabavilo! Ha ha! "Ser Alister Krouli"! How yes not!

Autor teksta, Vladimir Vujinović, ne pravi razliku između "patosa" i patine kada kaže da "ovaj starinski patos čini Lovecraftove priče i pomalo zastarelim"! a možda je mislio na parket?

Autor teksta, Vladimir Vujinović, pravi apsurdno i sasvim nesuvislo poređenje između horor proze iz 1930-ih i one nastale 70-ak godina kasnije. Pitam se kako li bi se pod njegovim recenzentskim perom proveo jedan Gogolj, Mopasan ili Po – u odnosu prema "standardima i mogućnostima savremene kratke proze"!

Autor teksta, Vladimir Vujinović, izmislio je nešto što je nazvao "slash horor". Iako sam proglašen jednim od najvećih balkanskih poznavalaca horora, moram priznati da za termin "slash horor" nisam čuo. (A ako je ser V.V. mislio na slešer, tj. slasher, radi se o filmskom podžanru, pa je malkice bezvezno praviti poređenje između jedne vrste proze i jedne podvrste filma.)

Autor teksta, Vladimir Vujinović, Lavkraftove kratke priče naziva "sagama". Kako priča od 10ak strana može da bude saga, i zna li uopšte autor teksta šta je saga, ostaće misterija – za one koji nemaju oči.

No, ako zanemarimo gorenavedene primedbe, tekst nije tako loš. Za list u kome je objavljen.

Ghoul na Grossmanu 2009



Dejan Ognjanović promoviše 3 nove knjige na Grossmanu

Pisac, filmski kritičar i esejista Dejan Ognjanović iz Niša na Grossmanu 2009. promovisaće tri nove knjige koje je objavio u prethodnih godinu dana: jednu zbirku svojih eseja o hororu, i dve knjige koje potpisuje kao priređivač i ko-priređivač.

Studija strave predstavlja svojevrstan tematski nastavak dve prethodne Ognjanovićeve knjige, Faustovski ekran: đavo na filmu i U brdima, horori: srpski film strave (obe promovisane na Grossmanu 2007). Studija strave insistira na književnom utemeljenju horora kao žanra koji će u filmu, kao umetosti koja svojom audio-vizuelnom sugestivnošću nudi najveći potencijal, pronaći svoje raskošno ishodište. Sadržaj čine sledeći eseji: 'Horor kao žanr, i njegova estetička namera'; 'Horor, imenovanje neiskazivog'; 'Nastanak i razvoj gotika'; 'Modernizacija gotskog horora u delu Edgara A. Poea'; 'Mesto Ambrose Biercea u tradiciji američkog gotika'; 'Lovecraft: izvan ovog univerzuma'; 'Nekrofilija - nekad i sad'; 'Politika tela i estetika straha'; 'Wes Craven i postmoderni horor'; 'Đavo me je naterao: serijski ubica kao demon'; 'Japanske priče o duhovima'; 'Jezik demonizacije na primeru romana Znak Satane'; i 'Mračni eros u delima Đorđa Kadijevića'.

Novi Kadrovi: skrajnute vrednosti srpskog filma je zbornik radova koji priređuju Ognjanović i Ivan Velisavljević. U pitanju su kritički tekstovi koji bacaju svetlo na poprilično skrajnute žanrove srpskog filma kao što su horor, krimić i dečji film, kao i na stigmatizovane autore kakvi su Želimir Žilnik, Jovan Jovanović, Kokan Rakonjac, Đorđe Kadijević i Miloš Radivojević. Oni donose jedan sasvim novi, trećemilenijumski pogled na kinematografiju, rasterećen ideoloških stega. Pored priređivača, u zborniku su i sledeći mladi i već afirmisani kritičari: Đorđe Bajić, Miloš Cvetković, Dejan Dabić, Olga Dimitrijević, Kristina Đuković, Miloš Đurđević, Zoran Janković, Marko Krstić, Aleksandar Novaković, Uroš Smiljanić, Dimitrije Vojnov, Srđan Vučinić.

Najzad, dugo čekana, ali najzad dočekana, spektakularna, raskošna, neuporediva i neviđena zbirka najboljih priča H. P. Lovecrafta – NEKRONOMIKON, najzad se nalazi pred čitaocima! U Srbiji je tek nedavno Lovecraft doživeo dostojno, čak fascinantno predstavljanje kroz, u svakom smislu kapitalnu, tvrdo povezanu, odlično, na najboljoj hartiji odštampanu vrhunski dizajniranu knjigu, zbirku najvažnijih priča ovog genijalnog, revolucionarnog stvaraoca. Priredivač monumentalnog projekta, prevodilac nekih priča, te autor stručnog predgovora, biografije i pogovora sa celokupnom, metodološki konzistentnom bibliografijom Lavkraftovih dela je Dejan Ognjanović.


Kraća, sažeta najava ovog spektakularnog promovisanja može se videti i ovde:

http://en.grossmann.si/news/id/154

Inače, ovo nije sve što je vezano za moje aktivnosti na ovogodišnjem Grosmanu, ali o ostalome, u narednim danima.