izabrana dela

izabrana dela

четвртак, 04. јун 2009.

PLAGUE TOWN (2009)

*(*)
2-

familija zabasa u neku nedođiju, pokvari im se auto, podele se grupe u pokušajima da nađu pomoć - ali, naravno, nađu samo probleme - u vidu zombolike dece (tj. tinejdžera) koja ih mlate šibljem (aluzija na SATANSKIN?) i onim metalnim 'tanjirima' sa točkova (!). hajlajt bi trebalo da bude scena u kojoj dve devojčice glavi porodice (sic) preseku lubanju metalnom žicom kao da mu je ova (lubanja) od pudinga, ali bedasti CGI efekat to svodi na loš crtić, a make-up efx koji usledi suviše je rudimentaran da bi izazvao grozu. džaba ste krečili!
postoji neko koškanje između sestara, ali bez dramske bitnosti ili težine: vrh 'drame' je kada, pred kraj, njih dve budu ujedinjene pred zajedničkom opasnošću. dobrica kaže zlici: 'izvini što sam te nazvala pizdom', a ova odvraća 'neka, zaslužila sam!' bezlični verenik strada čak dvaput (prvo ga ustrele u obraz, a onda ga -posle malo lomatanja po šumi- obese kroz očne duplje (!), tata i mama takođe stradaju, ali sve to biva bez ikakvog impakta.

umesto misterije, lenji 'scenario' nam nudi mistifikaciju, i uopšte ne pokušava da bar nagovesti ko su i šta su ova čuda - duhovi, živi mrtvaci, nakaze, mutanti...? imamo jednu slikovitu, lepo-spooky-izgledajuću curu sa gazom preko očiju, i očima preko gaze, što lepo izgleda, ali nema ni smisla ni objašnjenja u kontextu ostalih zbitija.
film je uslikan vrlo osrednje - zapravo, u današnje vreme kada je vizuelnu kulturu tako lako postići i sa vrlo malo para, može se reći čak nedopustivo osrednje; scenario na silu unosi 'začudnost' u svoje deža vi situacije, a mestimične grozne zamisli osiromašene su osrednjim efektima. gluma je slaba, kast je loš, muzika je neprimetna (tek na odjavnoj špici začuje se malo LADYTRONA i tako nekih alter-stvari: too little, too late), likovi neprijemčivi, dešavanja apsurdna i bez pokrića, a kraj je čak i uovom srednjačkom kontextu razočaravajuće ravan i bedast.
sve u svemu, ovo čudo se može, uz mnogo ograda, preporučiti samo najzadrtijim i najneprobirljivijim horor fanovima.

BRONSON (2009)

****

(4)


DOBRO JE! Nicolas Winding Refn (čovek koji je, pored ostalog, napravio najbolji srpski film ikada snimljen, a da zapravo nije srpski – PUSHER III!) vratio se u formu. posle pomalo nebitnog i praznjikavog lutanja sa FEAR X: evo ga kako potpisuje jedan od filmova koji će sigurno biti u vrhu moje godišnje liste, tj među najboljima iz 2009.

ovo je toliko zabavno za gledanje da bi trebalo da ima neko upozorenje pre špice, da se ljudi ne šlogiraju ulazeći u ovo nepripremljeni!

ovo je three men show:

prvi je, naravno, refn, koji režira ko mator (iako je 1970. godište!).

drugi je Tom Hardy u naslovnoj ulozi, koji bukvalno nosi ceo film na svojim plećima i nalazi se u skoro svakom njegovom zahtevnom i prelepo uslikanom kadru -

– što me dovodi do trećeg šoumena, Larry Smitha, direktora fotografije, čiji se rad ovde –nothing short of BRILLIANT – može majbolje opisati kao spoj vizuelne divote argentove OPERE i, recimo, SLUMDOG MILLIONAIRE-a.

šta drugo reći, nego da je čovek radio na kjubrikovim filmovima Barry Lyndon (1975) (kao chief electrician) i The Shining (1980) (kao gaffer)?!


biću kratak ovde, jer pisaću o ovom filmu za POPBOKS ovih dana: film je veoma originalan u pristupu temi - ne očekujte klasični, ili tek malo začinjeni ali u suštini normalni bio-pic, kao npr. CHOPPER, koga šije za 3 dužine!

savršeno je ingeniozan u tretmanu svog PSIHOPATSKOG protagoniste koga uopšte i ne pokušava da 'objasni' (jer nema tu šta da se objašnjava: psihopata, poremećaj ličnosti, to je što je, nema tu šta, porodica, društvo, ekonomija, sex, trt-mrt… sve je to nebitno) - Bronson je jedno od božjih stvorenja za koja se s pravom možemo upitati WHAT IMMORTAL HAND OR EYE COULD FRAME THY FEARFUL SYMMETRY?!

prezentiran kao šoumen, kao narcis, kao samouništiteljski tvrdoglava osoba, Bronson je lik i za divljenje i za gnušanje, i za simpatiju i za strah – ali baš kao TIGAR iz blejkove pesme iz koje sam gore citirao stih, on je jedan FACINANTAN stvor nad kojim vredi meditirati i upitati se ko smo, šta smo, odakle smo, zašto smo, i ko nas ovakve napravi!

soundtrack je savršen: naglasak je na operama i simfonijama – tu su i štraus i verdi i pučini i vagner i ceo taj ši-beng, ali ima i odlično odabranog elektro-popa, diska plus savršeno genijalna upotreba IT'S A SIN by pet shop boys (!).

BRONSON je visoko začinjeni obrok jakih boja, jakih zvukova, jakih, neizbrisivih slika, nenametljive pameti i prodornog stila koji je zahvalan za višestruko gledanje i udivljavanje!

ne časite ni časa, ovo je IZVANREDAN, neopisivo mudovit, kurčevit, adrenalinski šok od filma posle koga će vam još bljutavijim delovati ove boze koje se inače danas prodaju pod firmom 'filmova'!