izabrana dela

izabrana dela

петак, 03. април 2009.

Vostani, Serbijo!


2009. godina je počela vrlo uzbudljivo, sa nekoliko fenomenalnih domaćih radova – koji su tim fenomenalniji baš zato što su autentično domaći. na prijatna iznenađenja iz beloga sveta smo povremeno još i navikli (naročito kad se taj beli svet zovu francuska, japan, južna koreja, španija...), ali na proizvode žanra ODLIČNO, MADA SRPSKO nismo baš navikli.

zato želim da vam pod ovim kišobranom ukažem na nekoliko novih domaćih stvari kojima sam se (protivno svojim očekivanjima) oduševljavao u skorije vreme. znači, SRPSKO, A DOBRO!

godinu je otvorilo više no prijatno iznenađenje koje mi je pružila zbirka novela FOTOFOBIJA marka piševa, simpatičnog momka koji je u toj knjizi iskazao veću ljudsku i spisateljsku zrelost nego što su njegovi dosadašnji radovi (pretežno u EMITORU) ukazivali.

"Kroz sve četiri novele ove zbirke provejavaju proživljenost i promišljenost, emocionalna i intelektualna složenost te majstorsko baratanje jezikom koji ove bizarne, upečatljive košmare čine nadasve vrednim i intrigantnim mračnim draguljima savremene srpske žanrovske proze."

tako sam napisao, i stojim iza toga, u prikazu knjige koji je danas izašao na POPBOKSU: http://popboks.com/tekst.php?ID=7272

znači, srpska knjiga koju je uživanje čitati!

fascinantno!


onda sam na FEST-u pogledao dugo čekani film ŽIVOT I SMRT PORNO BANDE Mladena Đorđevića – i oduševio se. ni trejler ni raniji radovi tog autori nisu ukazivali na nešto TOLIKO dobro, pa je iznenađenje –i oduševljenje- tim veće.

"Mudro i efektno koristeći estetiku šoka, Život i smrt porno bande uspeva da bude tematski aktuelan i estetski relevantan i u okvirima širim od srpskih baš zato što njegovo bavljene bazičnim silama dotiče univerzalne okvire. To je pravi primer kako se može razmišljati globalno delujući lokalno, i napraviti svetski film bez ikakvog dodvoravanja nekome sa strane."

tako sam pisao o tom filmu ovde:
http://cultofghoul.blogspot.com/2009/03/zivot-i-smrt-porno-bande-ghoulish.html

i ovde:
http://www.politika.rs/rubrike/Kulturni-dodatak/Domaca-i-uvozna-strava.sr.html

znači, srpski film koji je uživanje gledati!

fascinantno!

a onda pre neki dan otkrih i nedavno izašli album UNDERGRAND grupice PERO DEFFORMERO – i oduševih se! ko bi se pak nadao da bend sa nazivom koji zvuči nekako reperski bezvezno zapravo krije nešto ovoliko dobro, pametno i milozvučno?

"PERO DEFFORMERO je uspeo da napravi nešto veoma relevantno i autentično ovdašnje koristeći se mestimično tuđim (što je ideal koji propagiram odvajkada govoreći o domaćem hororu, recimo): znači, u tuđem (metal) on prepoznaje naše (sevdah i merak), u našoj patetici on prepoznaje belosvetsku, a sve zajedno je nešto sveže, novo, originalno i svakog poštovanja vredno."

tako sam pisao u svojoj ejakulaciji, ovde:

http://cultofghoul.blogspot.com/2009/04/pero-defformero-undergrand.html

znači, srpski bend koji je uživanje slušati!

fascinantno!

da li je to srpski inat ili je 'slučajnost' da baš u godini krize ovaj inadžijski narod isporučuje nekoliko fascinantnih, unikatnih, vanredno dobrih književno-filmsko-muzičkih produkata, ili šta li je – nisam pametan. ali ako se po prvom tromesečju godina poznaje, onda ova obećava da bude GODINA RASPLETA!

sveopšte sranje je uvek bilo najbolji podsticaj za kreativne ljude, prema tome: bring more shit!

od finih domaćih a autentičnih stvari, imamo i sveže premijerisanog BEOGRADSKOG FANTOMA kao natprosečno pristojan domaći film, te Skrobonjine antologije koje obećavaju da budu sve bolje, pa onda sjajnu ediciju FANTASTIČNA BIBLIOTEKA by Everest Media, i naravno, SRPSKI FILM – shockfest za koji mi se javlja da će da bude naš domaći MARTYRS.

na mom subjektivnom planu – da ne ostane sve na fascinacijama tuđim radovima – nakon što najzad odbranim svoj magistarski rad (krajem aprila), a možda ga i objavim do kraja godine kao knjigu, mogu da pored priča za Skrobonjine antologije, obećam još i da ću letos da se bacim na pisanje romana, ne znam ni sam još koga, možda to ipak budu PROKLETIJE jer sam se ponovo ubacio u majndfrejm za tu konkretnu priču...

dakle, stay tuned.

biće još uzbuđenja za nova pokoljenja!

hteli to ili ne, ipak živimo u interesantna vremena!

THE SLAYER

*
1+

jedini razlog što sam se podvrgao gledanju ove tvorevine jeste tlapnja u krugovima nekih horor fanova da je ovo film iz koga je navodno krejven pokrao ideju za A NIGHTMARE ON ELM STREET – a dodatni razlog što sam to učinio jeste to što ga potpisuje J.S. CARDONE, koji je pored gomile budalaština potpisao i meni simpatični monster-flick SHADOWZONE.

naravno, nijednog trena nisam poverovao u tlapnju, i naravno, nakon gledanja jasno je kao dan ne samo da krejven nije odavde ništa ukrao, nego i da teško da bi bilo ko u ovom sočinjeniju našao nešto inspirativno za pozajmicu, omaž ili blatantnu krađu!

u pitanju je film toliko amaterski napisan i pešački režiran da više podseća na produkt 10-ak fanova koji su skupili neku crkavicu i zajebavali se preko vikenda (ali, pokušavajući da naprave psihološki horor sa nekoliko kratkih gore scena) nego li na profesionalni rad nekih ljudi koji znaju svoj posao. dijalozi su nesnosno škripavi, a vrište još više zbog slabe, recitatorske glume koja ubija i to malo potencijalne ubedljivosti u njima. likovi su klišei, a zaplet o ženi čiji se snovi obistinjuju i koja dolazi na ostrvo u kuću iz svojih snova koju je već naslikala – mogao je, možda, da bude zanimljiviji u rukama nekog sa malo talenta ili ambicije. pošto potonjih nema ni za lek, ovo je zaista film koji nema nikakvog razloga da gledate – iako slike koje sam odabrao iz njega možda u izolaciji deluju primamljivo.


monstrum koga vidite javlja se u kulminaciji, samo na 2 sekunde, i predstavlja twist ending, nakon što junakinja banalno sredi naizgled ljudskog počinitelja zločina iz njenih snova. a nakon toga sledi bezvezni flešbek koji teško da ima ikakve veze s mozgom, a kamo li sa filmom koji mu prethodi.

znači, ja sam hristoliko patio umesto vas: zaobiđite ovo čudo i bolje da slušate nego da gledate SLAYER-a.

CTHULHU

**
2+

još jedno zaludno prizivanje Velikog Starog Lavkrafta.

trebalo bi zaista da se uvede zakon: thou shalt not invoke the Name of the Great Old One in vain!

ovo je obećavalo na nivou koncepta: kada sam prošle godine čitao o filmu zvučalo je da ima potencijala za nešto novo – zapravo, potencijala stvarno ima, ponešto malo (u mrvicama) je i ostvareno, ali u suštini, i ovaj naslov se pridružuje gomili HPL-wanna-be (polu)ćoraka.

u suštini, ktulu je ovde prizvan za jednu prilično banalnu priču o geju i njegovom sukobu s ocem (i heterosexualnošću uopšte). bolje bi bilo da su za te svrhe prizvali godzilu.

znači, gej profesor ras dolazi na rodno ostrvo nakon smrti majke radi prodaje njene kuće. njegov otac je vođa Ezoteričnog Reda Dagona (it figures!) a sestra ima problema sa plodnošću. ras sreće svoju staru ljubav, čoveka nedavno razvedenog pošto više nije mogao da se pretvara ("šta će ljudi da kažu…" – upravo peva pero defformero dok ovo pišem!) i tu se, kao, raspaljuju stari plamenovi. tu je, međutim, i tori spelling čiji muž je ostao bez muda (bukvalno!) u građevinskom incidentu, pa joj sad treba priplodni pastuv da joj napravi dete. pošto se ras opire, ona ga omami nekakvim insmutskim johambinom i siluje ga (što je previše eliptično rešeno, i bez ikakve konsekvence u daljem filmu!). paralelno s tim ide priča o kamenčiću sa urezanim mističnim simbolima koji mu se ukazao u snu, a onda se materijalizovao i na javi, u nj. krevetu kad se probudio. on počinje da istražuje to kamenče, delimično uz pomoć pijanog starca pozajmljenog iz priče 'senka nad insmutom' na koju se celo ovo zamešateljstvo mnogo više oslanja nego li na 'zov ktulua'…

šta je dobro?

pa, ima nečeg zabavnog u ideji monstruizacije heterosexualnosti uopšte, u grozi vezanoj za rasplod (koja u suštini i jeste lavkraftovska): neplodna sestra, insmutovski buljava tori speling i njen invalidni muž koji bi hteli dete po svaku cenu, učmalo malo mesto u kome gejevi moraju da zajedno drkaju skriveni na dokovima kraj mora jer im na glavnoj ulici to ne dopuštaju, gnusna religija koja im ne da da budu svoji, fetusoidne male nakaze koje puze po podrumu, itd. sad, film bi bio mnogo interesantniji da je imao muda da svoju paranoičnu anti-hetero viziju zaista explicira i ogoli do kraja, ali, pošto je to suviše jako i politički nekorektno (he he, to bi bio ultimativni tabu: ogoljavanje gej perspektive), sve ostaje na prilično half-assed vizuri. kažem, bilo bi mnogo zabavnije da je neko koga zabole dupe za respektabilnost, poput brusa la brusa, uzeo ovu premisu i napravio explicitan film u kome su gejevi normalni, a 'normalni' su monstruozni. sem toga, brus ima smisla za humor, pa bi film bio namerno smešan (kao njegov OTTO, recimo: vidi rivju ovde na blogu, ili na popboksu), a ne nenamerno, kao ovaj ovde CTHULHU.

pored toga, lokacije su odlične, ta morska obala fascinantno izgleda i odlično je uslikana: talasi se lome, svetionik šara snopovima svetla okolo, stare raspale kuće i skladišta, podrumi… sve je to fin ambijent za neo-insmut: šteta što s. gordon svog DAGONA (takođe zasnovanog na 'senci nad insmutom') nije snimio u ovom mestu umesto što se cimao čak u španiju.

pokušaj osavremenjenja lavkrafta je za pohvalu, ali u krajnjem saldu – kao što rekoh, džaba su ga dizali iz groba, jer njegova uloga ovde je samo da bude ZAČIN u jednoj znatno prizemnoj (i upitnoj) drami, on je ovde samo SENKA nad gej-smutom, a od ktulua nema ni za K.

pokušaj korišćenja sugestije kroz fleševe u mraku je za pohvalu, i prilično uspešan (scena u podrumu, sa nemrtvim fetusima) – ali ipak je to krađa iz o'benonovog THE RESURRECTED (gde ta čuda u mraku izgledaju beskrajno maštovitije i gadnije od ovih hand-puppeta ovde).

šta ne valja?

pa, pored već rečenog, kast i gluma su mogli biti bolji, i svakako je trebalo izbeći drama-queenisanje: na svakih 15 minuta neko padne u histeriju i počne da nekontrolisano urla, što biva smešno a ne napeto ili šta već.

ima mnogo nenamernog humora u scenama naumljenim da budu uzbudljive ili strašne: npr. kad ras prelistava novinske članke o misterioznim nestancima, i nađe jedan čiji je naslov BELOVED GARBAGEMAN GOES MISSING.

likovi se ponašaju kao debili i rade sumanute stvari samo zato što ih nesposobni scenarista na to tera.

npr: kada tori i njen muž u kolicima rasu explicitno kažu da oće njegovo dete, umesto da smesta ode, on ostane na ručku (tokom koga mu nude i pare za tu uslugu)!

ili: stvari koje nije spazio u priobalnom skladištu posećenom po danu, ras ode da istražuje usred – noći!

ili: pijani čiča ga u uličici vata za gušu (bukvalno) i traži litar rakije i six-pack piva pa da mu ispriča sve tajne ovog mesta: umesto da se pretvara da će to učiniti i udalji se, ovaj zapravo ode u dragstor i kupi piće pa se vrati da traži čiču na dokovima! inače, preterano nafrakana radnica u dragstoru mu na računu napiše da NE PRIČA S NJIM, a kad je ras kasnije u nenamerno-smešnoj sceni histeričnog ubeđivanja natera da uđe u njegova kola (on je za nju stranac, a sve je to usred noći) – ona mu da fotku svog nestalog brata i preklinje ga da joj nađe batu.

ili: kada ras padne u fras zato što njegov ex/sadašnji ljubavnik nema žele da namaže preko putera od kikirikija.

itd.

najzad, kraj je suviše pičkasto otvoren (sic!) a bez prave poente. valjda reditelj nije imao muda da nam, u datoj ili-ili dilemi, kaže KOJU je od njih naš junak odabrao, te je stoga film više prekinut nego li što je stvarno završen.

reditelj ovoga, dan gildark, ima oko za dobru sliku, ima srce na manje-više pravom mestu i nije nemoguće da će ubuduće napraviti još nešto vredno gledanja (naročito ako njegov latentni humor izađe iz klozeta i postane osvešćen). CTHULHU se, ovakav kakav je, ipak (umereno) preporučuje samo lavkraftovskim kompletistima i hororistima sklonijim experimentisanju. ne očekujte da ovo ima mnogo veze sa lavkraftom uopšte i pričom 'zov ktulua' konkretno, i ktulu se može pogledati.

PS: samo da budemo jasni: ktulu se ne pojavljuje uopšte, monstruma nema skoro nimalo (osim ta sekunda-dve sa puzavim fetusima), krvi ima vrlo malo, u dve scene, sisa nema uopšte (suprajz!) ali zato ima 2 fleša muškog dupeta. ako ste gejofobični, nekog ljubljenja i vaćarenja nema mnogo, sve je to prilično 'ukusno' snimljeno i bez predugih kadrova.

eto, upozoreni ste, a dalje nastavite (ili ne) na svoju odgovnornost.