***(3)
vrlo jaka trojka je maximum koji mogu da dam za ovaj TV film, ako ga merim istim kriterijumima kao regularne, bioskopske filmove; ili, pak, jaka četvorka ako bih bio blaži i merio ga kao TV produkt.
u svakom slučaju, velika je šteta što ovaj odličan scenario i standardno sjajna engleska gluma nisu uslikani kako priliči, filmski, nego su samo 'ravno' fotografisani, televizijski. lokacije su sjajne, slikovite, bogate atmosferičnim potencijalima, bilo je i kostima i scenografije za prvoklasan eye candy: na žalost, i kamera i režija su tek funkcionalni, što bi se reklo, 'workmanlike', zanatski korektni, ali ništa više od toga.
ravna fotografija značajno narušava atmosferu i opšti ugođaj: da je iste ove glumce i lokacije slikao fredi frensis, npr. (koji je otprilike u ovo vreme slikao rimejk rt-a straha) – ovo bi bilo moderno remek-delo horor filma. avaj, moramo da se zadovoljimo s tim što imamo – jednim od najboljih TV filmova horor žanra.
ugođaj gledanja ovog filma uporediv je sa čitanjem nekih od najboljih klasičnih priča o duhovima: likovi i stuacije predočeni su polagano, odmereno, sa adekvatnim hintovima, baš kako treba; i mada vidim da se neki ameri na netu žale da im je film mestimično bio prespor, ja to nisam osetio: tih 100ak minuta je sjajno tempirano, i jedinu zamerku u tom smislu imam na malo prerazvučeni post-klimax – odnosno, na deonicu nakon što se gl. junak vrati iz uklete kuće u london.
sve do toga je baš kao vintage ghost stories, samo bez adekvatnog vizuelnog rafinmana: ubedljiv i zanimljiv gl. junak; upečatljive i efektne lokacije zabačenog priobalnog sela i sjajno-zlokobne kuće u močvarama, starinska groblja, zapuštene sobe, jezivi duh itd. itd.
osećaj za detalje je sjajan, ne samo u vanredno pametnom i nadahnutom scenariju mahera najdžela nila (nije ga slučajno karpenter obožavao i svog PRINCA TAME potpisao po imenu nilovog najslavnijeg junaka, m. kvotermasa!) nego i u scenografskim detaljima i upotrebi perioda kakvu sam retko na filmu viđao (fonograf, rani generator za struju i sl.). ukratko, sve deluje vrlo autentično, skoro da možeš da nanjušiš slani morski vazduh i osetiš u kostima morsku izmaglicu.
sad, mora se reći da je sama misterija oko tog duha žene u crnom krajnje jednostavna, linearna i predvidiva; ali u ovom slučaju to ne smeta previše – čak je i sjajno to što 'junak' prilično pasivno istrpi radnju a da ništa zapravo ne uradi, i čak prilično pičkasto reaguje na sve to (razboli se, padne u groznicu, kao svaki normalan čovek u tim okolnostima, umesto da kao neki punokrvni amer sekirom razbuca kuću i toljagom istaba duha). to mi je bilo baš onako lavkraftovski, starinski, psihološki realan prikaz suočenja sa onostranim (koje se u modernom hororu najčešće uzima kao datost: šta, duh? ok, pa šta, slegnemo ramenima i idemo dalje).
uživao sam u svakom minutu ovog filma, sem malo pred kraj kad je postao prerazvučen, ali svaka čast na postignutim rezultatima koji su, za jedan TV film, više nego visoki. čak i sablast uspeva da izgleda jezivije od mnogih svojih bioskopskih srodnika, i ovo je jedan veoma prijatan, sablastan film starinske jeze, urađen skoro perfektno i preporučuje se čak i onima koji nisu zadrti fanovi žanra: priče o duhovima su arhetipska stvar, i SVAKO može da uživa u dobro ispričanoj, a ova to svakako jeste.
Prelep film. Kao što si rekao, zaista šteta zbog fotografije. Jedan od retkih slučajeva gde sam oduševljen i filmom i knjigom.
ОдговориИзбриши