уторак, 27. јануар 2009.

PROKLETY DOMU HAJNU (1989)


**(*)
3-

Ovaj češki gotik je razočarenje. Ne preterano, ali ipak, tek (3-). Autor se poigrava gotskim konvencijama i ikonografijom da bi ispričao jednu sumornu dramu, ali oseća potrebu da sve to začini jakim dozama neodmerene groteske i humora, i balans između ovih činilaca je toliko nestabilan da u krajnjem računu izaziva sasvim nesuvisao utisak.

Nije da nema tragova vizuelnog nadahnuća u ponekim prizorima (recimo, tavan u kome živi 'odbačeni', 'nevidljivi' član porodice, i njegove slike; gotski drvored i sama zgrada, te veliko drvo ispred nje; mračna fabrika sapuna; itd.), ali je još mnogo više nepromišljenog i neopravdanog ekscesa (recimo, napadno insistiranje na zumovima i krupnim planovima, na snimanju iz donjeg rakursa, sa previše kamere iz ruke: OK, shvatili smo da ludilo vlada ovom kućom, to je sasvim fino prikazano drugačije –recimo, kroz lik babe/matrone/vladarice doma – nema potrebe da u svakoj sceni guraš kameru u lice svakom od likova!).

Meni je posebno simpatična dimenzija metafizičkog pesimizma, ali avaj, ona se vidi samo u prologu i samom završetku, a gubi tokom većine filma (čitav taj fazon mračnog fatuma, nemogućnosti sreće, neizbežnog gubitka, itsl.). Takođe, nisam ubeđen da je autor svestan ideoloških konsekvenci završetka filma, u kome dete –produkt silovanja od strane 'nevidljivog'- postaje novi ludak. Na momenat sam, s kezom na licu, pomislio da ovaj cilja na brutalno blasfemičnu parodiju hrišćanstva (devica koju siluje 'nevidljivi', i kasnije paralele između klinca i Božića…), ali čini se, na kraju, da su ili slučajne ili nedosledno odrađene, i ničemu u filmu ne doprinose.

Sve u svemu, film ima dovoljno dinamike i pitkosti za jedno fino gledanje, i drago mi je da sam ga video, ali u suštini, ovo je propuštena šansa.

Нема коментара:

Постави коментар